Лоше образовање привреда платила 3,5 милијарде евра

Због тога је, истиче председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, неопходно за развој привреде увести дуално образовање кроз измену одређене законске регулативе, попут Закона о раду и Закона о средњем стручном образовању, да би одмах по формирању нове владе започела реформа у тој области.

– До сад ученици на пракси углавном нису смели ни да додирну машину, нити су смели нешто да раде, већ су ту углавном били да би неком скували кафу или донели бурек – рекао је Чадеж на конференцији „Образовање по мери привреде – дуално образовање”, одржаној  у Београду. – Треба да се угледамо на немачку привреду и њихов систем дуалног образовања. Циљ ПКС-а је да буде присутан у свим компанијама да би могао видети који су профили неопходни српској привреди и на томе се већ увелико ради јер је јасно да је дуално образовање улагање у будућност.

Млади, додаје он, када заврше школовање требало би да могу да се запосле и у предузећу примене оно што су научили. Сада око 75 одсто ученика уписује средњу стручну спрему, 23 одсто гимназије и два одсто уметничке школе. Ученичка пракса се тренутно спроводи у око 1.300 привредних субјеката, међу којима има занатских радионица, али и великих јавних предузећа. Међутим, истиче Чадеж, сада та сарадња није системска и заснива се углавном на појединачним иницијативама. Због тога нису дефинисана права и обавезе у том процесу.

По мишљењу амбасадора ЕУ у Србији Мајкла Давенпорта, стручњаци треба да дају одговор на питање у којем правцу треба да се мења образовни систем у Србији, додајући да наша држава треба да искористи искуства других земаља у развоју образовања, пре свега искуства Немачке.

– Нема успешне привреде без добро обучене радне снаге – истакао је Давенпорт. – Европска унија је у образовање у Србији до сада уложила 75 милиона еввра, од чега 25 милиона у средње стручно образовање.

Љ. Малешевић

Немачко искуство

О искуствима Немачке у дуалном образовању говорио је немачки експерт за ту врсту образовања Петер Кризе, истичући да ученици у тој држави добију од 250 до 950 евра месечну накнаду за рад у оквиру програма дуалног образовања, као и да чак имају и право на одмор.

– Када положе теоријски и практични испит, ученици могу одмах да се запосле, односно да раде као предрадници, мајстори, а чак и да добију звање инжењера. Такво школовање траје између две и по и три године – објаснио је Кризе, додајући да у Немачкој свако може завршити обуку у дуалном образовању, без обзира на године, пол, узраст.