Лоше газде привреду Бача завиле у црно

– Мала просечна плата није никакво изненађење, ако се има у виду да је у овој општини привреда „замрла” – објашњава за „Дневник” председник општине Бач Драган Сташевић.

Као потврду да је то тако, износи податак да је у последњих 15-20 година општина изгубила 2.000 радних места, 4.000 становника и да их због тога сада има свега 14.500. Целокупни буџет општине за ову годину је 193 милиона динара, што је, по Сташевићевим речима, свота коју општина Бачка Паланка наплати само од пореза на зараду.



– У нашој општини од некадашњих привредних гиганата није остало ништа па самим тим ни људи немају где да се запосле. Некада само имали пет привредних гиганата, а данас су многи од њих пусти, чак и разваљени због неуспелих приватизација и онога што је након њих враћено држави. Од некадашњег текстилног комбината „Славија” није остало ништа, чак ни кровови ни инсталације јер се нико о њему није бринуо нити га чувао.



Штавише, сама ликвидација или стечај тог комбината је под толиким плаштом тајновитости да нема никаквог трага нити документације шта се заправо догађало – објашњава Сташевић. – Шећерана у Бачу радила је неколико година након приватизације, али је након тога производња обустављена, уз образложење да сам технолошки процес производње није актуелан. Да ли је то разлог или нешто друго, не може се судити јер је реч о приватној компанији. Углавном, велики електромотори и све што је било вредно пресељено је у Врбас, тако да више нема ни теоријских могућности да шећерана поново покрене производњу. Због гашења шећеране, без посла је остало доста коопераната, пољопривредника, превозника, који су зарађивали, а сада су остали без ичега.



Како каже Сташевић, у Пољопривредном комбинату „Лабудњача” у Вајској, који је некада запошљавао 350 радника, након приватизације 2006. године број запослених смањен је на 13 или 17 радника, додајући да је део тог комбината приватни власник продао словеначкој компанији „Перутнина Птуј” , која је узела пилићарник.



– Сада имамо Пољопривредни комбинат „Агробачка” с којим не знамо шта ћемо и како ћемо. Њега је 2006. године приватизовала породица Милета Јерковића, онда је та приватизација поништена и комбинат враћен држави. У свим тим процесима „Агробачка” је само губила на супстанци: када је била у власништву породице Јерковић, она је направила неке штетне уговоре за продају земље, продају делова комбината. Потом је од 2010. до 2014. комбинат у реструктурирању, из чега је требало да изађе спреман за новог купца.



Међутим, ни после првог, другог и трећег јавног позива нико није хтео да га купи па је сада на вратима стечаја. Правоснажне судске пресуде има велики број радника који су ту радили и они потражују милионске цифре у еврима. Локална самоуправа је такође „кратка” за 750.000 евра на име закупа државне земље. Сада очекујемо стечајног управника, и то оног који ће услишити интересе локалне самоуправе да би се покренуо тај некада велики и моћан пољопривредни комбинат – закључио је Сташевић.



Љ. Малешевић

 

Чије објекте и ко чува?



Мада је с породицом Милета Јерковића, сада заштићеног сведока у случају против Дарка Шарића, уговор о приватизацији „Агробачке” раскинут пре деценију, на земљишту које припада том кобинату и даље постоје неки објекти у чији посед директор у реструктурирању за четири године није могао да уђе.

– На улази тих објеката стоје неки чувари и нико не зна ни чији су, ни шта ту раде, нити има одговор на питање како је могуће да директор „Агробачке” четири године не може да уђе у тај део комбината. Тражићу од њих да ме, као председника општине, пусте у објекат, да ми објасне ко су и свакако ћу тражити папире на основу којих су они присутни у делу „Агробачке” – каже Сташевић.