Љуља нам се стуб производње хране

 били уочљиви већ од другог квартала, поготово у поређењу са катастрофалним подацима из 2014, те је и било очекивано да се година заврши са растом БДП-а. Но, тај раст је далеко од спектакуларног и не може да послужи као темељ за тврдњу да смо доспели на „зелену грану”.

– Када у Војводини посматрамо где је дошло до раста, а где до пада, мора да забрине то што је индустријска производња у прехрамбеном сектору у децембру 2015. била мања у односу на исти период 2014. за чак 27 процената. Наравно, лако се објашњење може потражити у чињеници да у децембру практично више није било прераде шећерне репе, јер је укупна производња слатког корена била свега 60 одсто у односу на 2014, а слична је ситуација и са сунцокретом због чега су уљаре крајем године радиле смањеним капацитетом. Међутим, ипак је у питању огроман пад који мора да нас забрине, јер показује да нешто у систему не ваља – појашњава за „Дневник” Ратко Филиповић, председник Привредне коморе Војводине.



Последица оваквих кретања је и чињеница да је у Војводини процентуално више пао експорт но што је укупно клизнуо у Србији – из АПВ је лане, посматрано у америчким доларима, извезено за 13,8 одсто мање него у 2014, док је на нивоу државе минус на нивоу 10 процената. То можда јесте разумљиво ако се зна да је структура војвођанског извоза таква да су у првом плану пољопривреда и прехрамбена индустрија, али свакако није за пуко слегање раменима.



– За комплетан агро сектор ово мора бити озбиљна црвена лампица – упозорава Филиповић. – Када на то додамо актуелно незадовољство пољопривреде субвенцијама планираним за ову годину, тешко је са пуно оптимизма говорити о 2016. Јер, ни пољопривредна газдинства ни прехрамбена индустрија и иначе немају више довољно снаге, финансијске, економске, ни да одрже континуитет пољопривредне производње, а камоли да га подигну на највиши европски ниво. И онда још држава драстично смањи директна издвајања за аграр...



Илустрације ради, аграрни буyет у 2016. је 13 процената мањи него 2013, конкретно за 64 милиона евра. При томе су у односу на пре три године субвенције скресане за трећину, односно смањена су издвајања у том правцу за чак 104 милиона евра, с тим да ће преко Управе за аграрна плаћања ићи свега 169 милиона евра наспрам 286 милиона у 2013. 



– То нису мала смањења, нарочито за војвођански аграр, јер су у питању озбиљне површине и озбиљне производње. У том светлу, ако посматрамо стуб хране као један од темеља индустријске производње и извоза у Војводини, тешко да можемо рећи како идемо у добром правцу. Наравно, незахвално је почетком фебруара говорити о прогнозама пољопривредне производње у овој години, пролећна сетва нас тек очекује.



Стручњаци већ упозоравају да зимске влаге нема довољно, није било ни снегова ни кише, те ако у наредном периоду не будемо имали идеалан распоред падавина, не можемо превише очекивати. Тим пре што се ништа није променило од претходних суша, подсећа Филиповић, јер и даље немамо системе за наводњавање, ни Арапи их нису донели.



– Савремена пољопривреда не може без улагања, што у нашим условима – али не само нашим – значи да не може без активне подршке државе. А видимо да држава нема снаге чим смањује и оно што је минимално до сада давала. Нажалост, стиче се утисак да се терет стабилизација државних финансија добрим делом пребацује на пољопривреду, која то не може да издржи. И то ће, реално, на крају свима нама стићи на наплату. Не кроз поскупљење пољопривредних производа, јер ће нашу производњу заменити јефтини увоз, већ кроз трајно убогаљење домаћег аграра.



Мирослав Стајић