Лане запослено 60.000 људи, а 2016. можда буде и више

у протеклих петнаест година то се ипак није остварило. Једино су 2006. године стране инвестиције износиле 3,242 милијарде евра, док су свих осталих година биле знатно мање, чак и 15 пута од те рекордне године. Наиме, годину касније, 2007, страна директна улагања у Србији износила су 1,488 милијарду евра, 2008. су била 1,590 милијарду, 2009. достигла су 1,304 милијарду, да би 2010. године била 830 милиона евра.

Од те године, када су страна директна улагања у Србију пала на испод милијарду евра годишње, тешко је било и приближити се 2006. години, односно инвестицијама већим од три милијарде евра годишње. У 2011. стране директне инвестиције биле су 1,798 милијарду, али су зато годину касније биле свега 232 милиона евра. Пре три године, 2013, директна страна улагања у Србију порасла су на 750 милиона евра, односно била су три пута већа него претхедну годину, али и даље далеко, далеко мања од потребе и плана.

У 2014. години стране директне инвестиције износиле су 1,222 милијарду евра, а лане 1,8 милијарду. Планирано је да ове године директне стране инвестиције премаше две милијарде евра, али је већ сада извесно да, чак и уколико се тај план оствари, то неће бити довољно за повећано запошљавање колико је држави потребно да би се знатно смањио број незапослених. Јер, по подацима Министарства привреде, на укупан износ прошлогодишњих страних инвестиција од 1,8 милијарду евра запослило се око 60.000 људи. Та бројка није мала, али и поред тога је на евиденцији НСЗ-а више од 750.000 незапослених. Међутим, да би толико незапослених дошло до посла, држава је на уложена страна улагања доделила из републичке касе око 420 милиона евра подстицаја. Другим речима, готово све значајније стране инвестиције у Србији привучене су уз државне субвенције за запошљавање радне снаге. Само током прошле године издвојено је око 98,4 милиона евра за 23 инвеститора по основи субвенције радних места. У Министарству привреде истичу да политика подстицаја није српски изум, већ да је то пракса коју користе многе европске земље као што су Словачка, Мађарска, Чешка, Шпанија, Ирска и друге јер се то показало као једини начин да се реши питање незапослености и обнови економија.

У доба глобалне економске кризе, директне инвестиције сматрају се фактором привредног раста и представљају облик сталних токова капитала за које се земље отворено надмећу. Мотив инвеститора за долазак на неко тржиште нису порески подстицаји и појединачне мере државе предузете у привлачењу инвестиција већ и добијање државних субвенција за запослене. Државне субвенције за радна места, од 2.000 до 10.000 евра, важне су за привлачење страних инвеститора, али захтевају и строгу државну контролу да би заиста незапослени добили и сачували радно место, али и редовно примали плату. Због тога је од прошле године Министарство привреде увело детаљну контролу, која раније није постојала, за сваку државну субвенцију додељену страним и домаћим инвеститорима.

Љ. Малешевић

Дневна контрола

Министарство привреде спроводи дневну контролу додељене државне помоћи, а прошлогодишњи резултат показује да за то има и те како разлога. Наиме, лане су раскинута 94 уговора због тога што или нису поштоване уговорне обавезе или су недостајале важеће банкарске гаранције. Контрола се остварује тако што се редовно прати обавеза запослења преко Централног регистра обавезног социјалног осигурања, а износ улагања је дужан да потврди овлашћени независни ревизор, при чему је најважније да се приликом исплате сваке транше достави важећа банкарска гаранција која гарантује евентуални повратак новца. У случају да дође до раскида уговора, исплаћени новац се враћа у буyет активирањем банкарске гаранције, а корисник такође дугује и законску затезну камату.