Криза (ни)је затворила 600.000 радних места

подаци о томе колико је запослених било на почетку приватизације и на крају прошле године, када је тај мукотрпни процес требало да се заврши. Централни регистар обавезног социјалног осигурања на почетку приватизације није постојао, али зато сада има податке о броју запослених и требало би да буде једино право место на којем се могу добити подаци о стварном броју запослених.

Мада су и процене синдиката о несталим радним местима застрашујуће, ипак, по подацима Републичког завода за статистику, само од 2008. године, када је почела светска економска криза, до 2012. у Србији се број запослених смањио за чак 600.000. Таква рачуница произлази када се упореди број запослених 2008. и 2012. на основу укупног броја запослених у Србији. Те 2008. године укупно је било запослено 2.821.724 радника, а на крају 2012. године било је уписано 2.228.343. Разлика од 593.381 запосленог значила би да је било управо толико радника мање.

Међутим, када се, користећи исте податке Републичког завода за статистику, упореди број запослених у 2008. и оних који су прошле године имали посао, долази се до разлике од 263.298. Но, када се опет простом математиком од 2.558.426 запослених у прошлој години одузме 2.228.343, колико је посао имало 2012, долази се до разлике од 330.083 радна места. То пак значи да је у протекле четири године надокнађено нешто више од половине радних места изгубљених од 2008. до 2012. Резултат, с обзиром на економске прилике у Србије, није лош јер аутоматски значи повећање стопе запослености, односно смањење стопе незапослености у односу на 2012. годину. Ипак, када се пореди прошла година и 2014, види се да раст запослености и није толико велики.

Јер, по подацима Републичког завода за статистику, у 2014. години било је запослено 2.544.188 људи, а лане 2.558.426, што значи да је разлика 14.238 новоупослених. Фискални савет Србије сумња у податке који се добијају Анектом Републичког завода за статистику о радној снази, тврдећи да се из економских резултата не види да је број запослених од 2008. до 2012. године смањен за 600.000, као ни да је он од 2012. до прошле године повећан за 330.000. Такву рачуницу Фискални савет сматра проблематичном јер не може да нађе где је тих  600.000 несталих радних места, тврдећи да толики пад запослености током економске кризе није забележен ни у једној другој земљи Централне и Источне Европе, иако је у међу њима било и оних које су забележиле двоцифрен пад БДП-а, док је он у Србији у том периоду износио 2,2 одсто.

Још више сумње код Фискалног савета изазива чињеница да се толики пад запослености, од 600.000 за четири године, догађао у приватном сектору јер је јавни сектор задржао приближно непромењен број запослених. Као доказ, истичу да за државу ради око 750.000 запослених, непосредно 500.000 и још око 250.000 у јавним и државним предузећима. Да је 600.000 остало без посла за четири године, то би значило знатно умањење и за јавни сектор, али из података за прошлу годину јасно је да се он није смањио чак ни за онолико за колико је требало да је спроведена рационализација, која је одложена за ову годину.

Љ. Малешевић

Није само игра бројки

„Системски проблеми у завничној статистици кретања запослености, не само што отежавају детаљније структурне анализе важних макроекономских трендова већ стварају и практичне проблеме у вођењу економске политике која не располаже неким од најосновнијих економских података – колико је људи стварно запослено у Србији и какви су трендови на тржишту рада. Стварно кретање запослености у Србији ће у средњем року, до 2018. године, највероватније стагнирати, без обзира на индикаторе које ће објављивати Републички завод за статистику. Наиме, у наредне две године се очекује релативно низак привредни раст. Кумулативно би БДП у 2016. и у 2017. години могао порасти око четири одсто, што би онда, уз стандардну еластичност кретања запослености у односу на БДП, указивало на могући раст запослености од око два одсто”, закључио је Фискални савет Србије.