Кредити јефтини, али је неопрезност прескупа

Осим тога, ЕБЦ је суму коју месечно убацује на тржиште повећала са 60 милијарди евра на 80 милијарди. Циљ мера је помоћ посусталој привреди еврозоне. Од тих мера у Унији очекују да европска привреда коначно стане на ноге, односно да се привредни раст убрза.

Одлуке донете у ЕБЦ-у и те како имају утицаја и на наше тржиште. Сама држава Србија могла би уштедети и 800 милиона евра годишње ако би своје обавезе рефинансирала под тим новим, повољнијим условима. Што се тиче грађана и привреде Србије, одлуке ЕБЦ-а би могле повољно утицати и на њих, односно могу се надати смањењу стопа под којима се задужују. То се односи на оне који не намеравају да склопе уговор о кредиту индексираном у еврима, али и на грађане и привреднике који отплаћују зајмове везане за евро с варијабилном каматном стопом.



О томе како искористити то што је новац у Европи никада јефтинији, први човек Опортјунити банке у Новом Саду Владимир Вукотић каже:

– Сви клијенти банака који су се задужили у еврима а с фиксном ратом, треба сада да погледају какви су им услови за рефинансирање – саветује Вукотић. – Ту би могли заштедети. Што се тиче оних који ће да се задуже на дуже стазе, сада им је добро време за то. За грађане то значи да могу узети стамбени кредит јер ће сада имати далеко ниже трошкове него пре седам-осам година. Што се тиче привредника, време је за улагање у основна средства, и то опет гледано из угла трошкова које ће имати за тај кредит. Искрено, овде услови за задуживање никада нису били повољнији.



Наравно, погодности су са становишта рачунице и трошкова. О осталом морају да воде рачуна они који зајам узимају – колико им је посао сигуран као и бизнис који ће водити.Грађани у Србији, без обзира на то да ли ће кредите рефинансирати или ће узимати нове, морају да знају да ће трошкови за њих бити већи него за европске клијенте.



– Камата коју клијенти код нас плаћају састоји се из стопе коју банка формира и где ће одлука ЕБЦ-а имати утицаја, и марже коју на то дододаје банка – објашњава професор Факултета за правне и политичке студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду др Александар Васиљевић. – Она се формира на основу више параметара, а веома је битна процена ризика земље. Код нас то за стамбене зајмове износи углавном 3,5 одсто. За друге кредите та стопа зависи од врсте зајма и од банке, и креће се од седам до чак десет одсто. Ризик земље је за нас доста висок и због нивоа ненаплативих кредита. Клијенти треба да знају да, док се то не реши, марже ће бити високе.



Пре него што је почела глобална криза, пре седам-осам година, еурибор је био пет одсто, а за један евро требало је дати између 70 и 80 динара. Сада се петица истопила на нулу, али за евро треба издвојити 123 динара. Клијенти који су подигли кредите у еврима с фиксном стопом плаћаће онолико колико је назначено у уговору за њих нема попуста. Други пак, и то махом они који отплаћују стамбене зајмове уз варијабилну стопу, могу очекивати да им рата клизне наниже. Очекивања им може покварити само скок евра према динару.



Д. Вујошевић  

 

Шта каже рачуница?

Што се тиче оних које тек очекује да се задуже, није лоше погледати како изгледа један стамбени кредит. За износ од 30.000 евра а на рок отплате од 360 месеци, или 30 година, камата је 3,5 одсто плус шестомесечни еурибор, а рата 134,03 евра.

С падом референтне стопе и еурибора, клијент може рачунати на то да ће му се трошак смањити бар два-три евра. Није много, али је ипак нешто.