Креативност покреће привреду

– Добра технолошка иновација доприноси покретању привреде и тај њен значај је препознало Министарство просвете, науке и технолошких иновација и зато ћемо се трудити да их

и финансијски подржимо – рекао је помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја професор др Зоран Лазаревић, отварајући у Конгресном центру Новосадског сајма прво полуфинално Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији 2016.

Значај технолошких иновација, по речима помоћника покрајинског секретара за привреду и туризам Сергеја Тамаша, препознат је и у том сегменту покрајинске администрације, који ће и убудуће подржавати процесе усмерене на едукацију, технолошки развој и иновативност, а посебна пажња биће усмерена на младе људе у тим областима.

Такмичење за најбољу технолошку иновацију, под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, уз подршку Факултета техничких наука из Новог Сада, Привредне коморе Србије, Технолошко-металуршког факултета из Београда и Радио-телевизије Србије, организовано је ове године 12. пут. Овогодишњи такмичарски циклус започет је пре осам месеци, а 12 трочланих тимова стигло је до полуфинала, у којем свако има десет минута да своју иновацију представи шесточланом жирију. После новосадског полуфинала, којем је домаћин био Новосадски сајам, друго ће се одржати 2. децембра у Аранђеловцу, где ће домаћин бити компанија „Књаз Милош“, док је финале заказано за 20. децембар.

– Ранијих година су најзаступљеније биле иновације из области пољопривреде, информационо-комуникационих технологија, енергетике и машинства, али и оне из биотехнике, материјала, медицине, екологије, саобраћаја, вода – рекао је координатор такмичења професор др Драган Повреновић. – Наш циљ је да се те иновације пласирају на тржишту и да имамо што више малих иновативних центара, који ће служити као узор другима, што смо до сада и успевали – основано је 80 иновативних предузећа. Лане је победио тим „Банки”, с иновацијом Банкарски киоск – аутомат, који у потпуности замењује банкарски шалтер, док је годину пре тога победила иновација Супервлакна, што је иновативна метода добијања природних дијететских влакана житарице тритикале. У годинама које су претходиле побеђивали су Уређај с неуроповратном спрегом за повратак изгубљених функција код људи с инвалидитетом, Иновативна метода за добијање брашна од тикве голице, Машина за брање бобичастог воћа, Иновирање технолошког процеса производње инвертног сирупа…

На досадашњим такмичењима учествовали су такмичари из више од 150 општина из Србије с 2.359 тимова, које је чинило 6.974 истраживача, високотехнолошких компанија, студената и појединаца. Они су едуковани кроз 340 тренинга, а као резултат је израђено 878 бизнис и маркетинг планова и пословних модела. Укупан фонд награда у Такмичењу за најбољу иновацију износио је до сада више од 75 милиона динара, док је овогодишњи 4,5 милиона.

Д. Девечерски

Финалисти из Београда, Новог Сада и Зрењанина

Први финалисти Такмичења за најбољу технолошку иновацију су Алуминотерија с технологијом алуминотермијског заваривања шина из Београда, Азотикос, с Иновативним системом за претакање течног азота- потпуна аутоматизација из Новог Сада и Тунел из Зрењанина с Вентилацијом и против - пожарном заштитом путног саобраћајног тунела.

Поред победничких екипа на новосадском полуфиналу представили су се и тимови ЛабКИТ са савременим интерактивним училом за извођење експеримената из Београда, Магнетико из Новог Сада је представио Магнетни котао, а Тионус из Крушевца Нове технологије производње антикорозивних и флотационих средстава за третман минералних сировина.