Ковачевић: Српски буџет за седам месеци прешао у зону суфицита

У једној години је тај дефицит смањен са нивоа од преко 6,6 одсто БДП-а на ниво од 3,7 одсто БДП-а, а и ове године је такође неочекивано у првих седам месеци постигнут резултат који гарантује да ћемо на крају године регистровати дефицит буџета и дефицит консолидованих јавних финансија далеко нижи од планираних (са 122 односно 164 милијарде динара), каже у разговору за “Дневник” економиста Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику додајући да је у првих седам месеци ове године српски буџет прешао у зону суфицита.

Којим путем српска економија мора да настави да би се до 2018. године испунили зацртана задаци који ће свим нашим грађанима обезбедити бољи живот?

– Да бисмо достигли циљеве зацртане у Фискалној стратегији и Програму економских реформи, а то су трајна консолидација јавних финансија односно одрживост јавног дуга и одржив значајан раст бруто домаћег производа који би трајно и значајно спустио стопу незапослености, а посебно код младог активног корпуса, морају се наставити и структурне и системске реформе. То је превасходно реформа јавног сектора у свим аспектима који се помињу у поменутим документима и даље у оним аспектима који подразумевају ефикасно управљање јавним добрима, поправљање инвестиционе климе и услова за запошљавање, а то подразумева и све императиве које поставља процес интеграције у Европску унију, а најпре владавина права и правде.

Новоформирана Влада Србије обавезала се да ће наставити договоре са ММФ-ом. Значи ли то да мора “слушати” оно што он од ње тражи, или има могућности да се понаша у складу са резултатима који буду остварени?

– Ни претходна Влада није угрожавала аранжман са ММФ-ом. Напротив, учињено је све што је било могуће да се испуне услови и пролазни циљеви аранжмана што доказују све досадашње ревизије. Понекад када је реч о консолидацији и трансформацији јавних и државних предузећа рокови нису били реално планирани, али Мисија ММФ-а ценила је значајан напредак и на том плану. Структурне реформе се настављају. Посвећеност реформама је изразито видљива и из премијеровог експозеа у Народној скупштини.     

На основу анализе коју је РЗС урадио о унутрашњим миграцијама у Србији прошле године јасно је да је огроман прилив становништва у велике градове, пре свега Београд и Нови Сад. Шта то заправо говори?

– Републички завод за статистику од 1988. године спроводи годишње истраживање о унутрашњем пресељавању становништва Републике Србије односно промени пребивалишта. Подаци о унутрашњим миграцијама у последњих пет година (2011-2015), показују да позитиван миграциони салдо у континуитету имају градови: Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Нови Пазар и Суботица. Највећи број досељених становника је на територији градова Београда и Новог Сада, тако да се може закључити да се наставља тренд миграција на релацији село–град, и све више на релацији варошица (10.000-30.000 становника) - град. Међу становништвом које се током 2015. доселило у Град Београд преовлађују жене (54%), а просечна старост досељених лица је 33,9 година. Од становништва које се доселило у Нови Сад током 2015. такође има више жена (55%), а просечна старост досељених лица је 33,1 година. 

Процес пражњења села и мањих насеља траје још од индустријализације у првој половини двадесетог века. Нарочито је тај процес убрзан интензивном индустријализацијом педесетих и шездесетих година прошлог века. Индустријализација која је била исфорсирана свим средствима државе, а нарочито сегрегативним социјалним политикама и запостављањем инфраструктурног развоја села и брдско-планинских подручја има своју високу цену у дерурализацији, пражњењу некада насељених територија и на крају у негативној демографској транзицији тј депопулацији, старењу становништва и контракцији радне снаге. Садашње миграције у истом смеру само су наставак тога процеса који би требало зауставити и чак преокренути одређеним политикама, јер тај процес сужава перспективу укупног развоја и доводи до великих дисторзија у регионалном развоју, социјалним неједнакостима и на тржишту рада. Први корак је успостављање институционалног оквира дугорочног планирања.

Обични људи тешко разумеју статистику, па кад им још и Фискални савет Србије унесе забуну око стопе незапослености, онда им тек ништа није јасно. За колико је тачно стопа незапослености у протеклој години мања у односу на претходни период?

– Стопа незапослености је у прошлој години износила 17,7 одсто, што представља смањење за 1,5 процентни поен у односу на 2014. када је стопа незапослености била 19,2 одсто.

Како се прави анкета о радној снази и шта се догоди када се број незапослених по правилу на крају године повећа у односу на претходне месеце?

- Анкета о радној снази је најобухватнији (мери и формалну и неформалну запосленост) и једини међународно упоредиви инструмент за праћење кретања на тржишту рада. Анкета се спроводи континуирано (сваке недеље у току године) на случајно изабраном узорку домаћинстава. Током 2015. године је анкетирано 114.000 људи. С обзиром на то да Анкета о радној снази под запосленошћу подразумева не само формалну, већ и неформалну запосленост, сезонске и привремене послове итд. очекивано је да се запосленост смањи и незапосленост повећа у зимским месецима, када је обим сезонских послова значајно мањи, нарочито у пољопривреди која има велики удео (преко 20%) у укупној запослености у Србији.

Љубинка Малешевић