Котрљање равницом: Звездане туре исплативе за домаћине и за село

Они су 33 године радили у погону Конфекција “Беко” у Ковину, али је 2002. године на погон стављен катанац, па су се окренули ономе што су имали код куће – сеоском туризму.

Антал још није дочекао, а Олга прима скромну пензију, од које тешко да би саставили крај с крајем да се нису посветили новом послу.

- Готово целе године, од марта до октобра туристи долазе у Скореновац. Долази нам највише гостију из Мађарске, али имали смо гостију из Аустралије, Канаде, Француске, Енглеске... Управо су нам отишли гости из Вијетнама. Пре три године “убрали” смо најбоље плодове сеоског туризма, највише гостију, а ова година је скромнија, тако да смо остварили око 600 ноћења – сазнајемо од Антала Коршоша.

У дому породице Коршош заноћили смо у уторак, у склопу студијске туре пројекта ИПА програма прекограничне сарадње Србија-Румунија, који се управо бави ревитализацијом промоције и унапређења руралног туризма у Банату са наше и румунске стране границе, а реализују га као партнери румунска општина Думбрава и Кањижа. Скореновац се на тој маршути нашао као светла тачка, а Антал сматра да је бављење сеоским туризмом исплативо и за домаћине и за село.

- Туристе гостимо оним што се производи у нашем селу, јер им на трпезу сервирамо домаћу храну. Хлеб је из овдашње пекаре, сир набављамо од комшија, а кобасице, шунке и царска сланина су из домаће радиности – прецизира домаћин Антал.

Прихватом гостију до скоро бавило се двадесет домаћинстава, међутим, сада их је остало десетак, али осипање није било због тога што бављење сеоским туризмом није исплативо, него због тога што у Скореновцу углавном живе Мађари, па су уз двојно држављанство и пасош Мађарске домаћини отишли у потрази за бољим животом. Они који не планирају да иду у бели свет, сеоски туризам виде као шансу за напредак Скореновца. 

- У селу имамо солидан конфор за прихват око стотину гостију на ноћење, па и дужи боравак, јер домаћини који примају госте располажу са шест до десет кревете у својим собама, а имамо и ђачки салаш са тридесетак постеља за смештај ђачких екскурзија – објашњава Антал Коршош. - Скоро свака соба у којој одседају гости има засебно купатило, или у крајњем случају купатило је на две собе. Село је лепо уређено, чисто, слично је другим јужнобанатским слеима, нема посебно шта да се види, али постали смо занимљива дестинације тако што туристи код нас спавају, па после доручка обилазе оно што им је у околини занимљиво, а враћају се на вечеру. Доста је туриста који долазе на четири-пет дана, па одавде имају такозване звездасте туре. Први дан иду за Београд и Земун и вожњу бродом на Дунаву, други дан обилазе Смедерево, Голубац и Ђердап, трећи дан обилазе Делиблатску пешчару, Белу Цркву и Вршац, а пошто нам највише организованих група долазе из Мађарске у доласку погледају знаменитости Суботице, Палић, Нови Сад и Петроварадин, а интересантно им је још да обиђу Сенту, Бечеј, Нови Бечеј, Арачу.

Сеоски туризам је допринео да се Скореновац прочује и изађе из анониомности. Скореновац је село старо тек 130 година, када су преци овдашњих житеља насељени из Буковине. По последњем попису Скореновац је имао око 2.000 житеља, али се број осипа, због одласка у иностранство. Овде се највише живи од пољопривреде, пре чему је одскочило неколико фармера који се баве млечним говедарством. Три угоститељска локала су један уз други у центру села. Антал напомиње да у један кафић иде омладина, у други улази цело село, а трећи одлазе у ресторан “Дани” у власништву породице Дани, која је у неку руку замајац сеоског туризма, јер је у главни туристички пункт Удружења домаћина за развој сеоског туризма у Скореновцу.

Двориште породице Коршош је пуно цвећа, а Антал и Олга наглашавају да ако неко хоће да му гости долазе током целе године, па да се после првог боравка поново враћају, мора се оставити леп утисак, да буде све потаман, јер и туристи који воле да бораве у дестинацијама сеоског туризма су пробирљиви и треба испунити њихова очекивања.

- Имамо већи број гостију из Немачке који долазе годинама и код нас проведу седам-осам дана, па и дуже. Гости из Француске су се овог лета задржали 15 дана, а из Аустралије и Канаде скоро месец дана. И они који долазе индивидуално сопственим превозом или изнајмљеним “рент а кар” аутомобилима, обилазе околину. Доста је Скореновчана који су раније отишли у иностранство, сада немају рођака у селу, а воле да дођу у завичај тако да користе смештај код нас који се бавимо сеоским туризмом. Зна се да поред нас Скореновчана који живимо на југу Баната, још толико нас има широм света – додаје Антал.

Млађа ћерка Олге и Антала, Каролина, која је завршила студије у Новом Саду живи у Француској, а старија кћи Марија је завршила средњу медицинску у Панчеву, удала се и ради у Ковину, али не у струци. Један зет је Мађар, други Црногорац. Коршошови су задовољни јер имају петоро унучади. Када су се ћерке удале и отишле из Скореновца, Олга и Антал су госте почели примати у две слободне собе, а када су се уверили да се труд исплати улагали су и још улажу, тако да сада за прихват туриста имају 11 постеља.

Олга и Антал живе у слози од када су се упознали у фабрици “Беко”, пре пуних 38 година. Олга Костић је одрасла у Делиблату, родитељи су јој родом Пироћанци, а после рада у фабрици већ пуних 13 година је посвећена сеоском туризму. Олга наглашава да је срећа да је Ерне Дани из Скореновца покренуо замајац сеоског туризма, што је донело бољитак и домаћинствима која су се укључила и селу, јер кроз село годишње прође преко 5.000 туриста.

- Све у свему, добро нам иде, јер имамо пуно гостију са којима се дружимо и уједно зарађујемо – задовољна је Олга Коршош. - Пошто нам је брак мешовит, мора и кухиња бити мешовита. Гостима пријају специјалитети са “јужне пруге”, пре свега пите гибанице и зељанице и друга јела српске кухиње, али сам од свекрве научила и специјалитете мађарске кухиње. Трудимо се да гости буду задовољни, а ако желе на поласку могу да, по приступачној цени, понесу нешто од домаће зимнице коју припремамо. У понуди је петанестак врста пекмеза, yема и слатког, ајвара, пинђура, туршије и друге салате. Гости који нам долазе из Мађарске највише воле ајвар, зато што се тамо не прави и овај српски специјалитет обожавају. Онима који се интересују дајем и рецепт да сами код куће пробају припрему ајвара или нечег дургог од зимнице, а рецепти за зимницу коју спремам се налазе и у књизи “Скореновачки рецепти” која је објављена на мађарском.

Олга се присећа да је иницијатива да се у Скореновцу крене са сеоским туризмом у први мах примана са неверицом, па и подсмесима, да од свега не може бити ништа, међутим, они који су препознали шансу су убрзо разуверили “неверне Томе”. Олга сматра да за успех у развоју сеоског туризма у Скореновцу највише заслуга имају Ерне и Валерија Дани, чија породица се томе посветила. По потреби Олга у ресторану “Дани” прискочи да испомогне, али посебно истиче изузетно вредну, педантну и способну куварицу Етелку, због чијих специјалитета гурмани долазе у Скореновац.

- Срећа је да су они размислили и предложили да се упустимо у бављење сеоским туризмом. Ерне нам преко Удружења доводи госте, али и ми сами сада већ себе препоручујемо добром услугом и гостопримством – сматра Олга. - Гости који нам једном дођу, ти се враћају. Ето, из Немачке, Француске, Швајцарске, Румуније, Канаде  и Аустралије, већ су звали да резервишу боравак за идућу сезону. Долазе код нас да одморе и душу и срце. Привлачна им је сеоска идила Скореновца, домаћа храна, домаћа ракија и вино, и да их из сна буди кукурикање наших петлова.

Милорад Митровић