Котрљање равницом: Жутом листу фале државне субвенције

узгојем, пре свега са погодних сремских ораница, декласирала “вирџинија”. Упркос невоља којих је пре коју годину имао са откупом листа “берлеја” Милан Мудрић (59) из Кљајићева му је остао веран, па је и ове сезоне род убрао са четири хектара, или шест и по јутара, што је скоро трећина ораница које обрађује. 

- У атару Кљајићева једино ја узгајам “берлеј” на оволикој површини, иако су многи произвођачи из суседне Телечке и других местима одустали или знатно смањили површине, посебно од када је компанија ЈТИ престала да уговара производњу ове сорте дувана – каже Мудрић. – Ова сезона је за дуван била мало специфичнија због кише, које је било и превише. Листови имају масноћу, али су израсли и мало су танушни. Берба је на време завршена 1. октобра, тако да је лист осушен и полако почињемо да га пакујемо, јер очекујемо да га испоручимо крајем новембра или почетком децембра.

Сувог листа дувана из пољопривредог газдинства Милана Мудрића, који је ове сезоне уговарао производњу “берлеја” са откупљивачем трговинском фирмом “БОСО” ДОО из Бачке Паланке, биће око десет тона, јер је родило око два и по тоне по хектару, што је сасвим задовољавајуће.

- Посла у узгоју дувана има доста, посебно на брању и низању листа, на чему смо интентивно радили два и по месеца. Поред чланова породице неопходно је ангажовање сезонске радне снаге, чија је сатница 150 динара. Радне снаге још успевам да обезбедим, јер практично из године у годину скоро да ради иста екипа од десетак људи. Има пуно посла, па издатак за сезонску радну снагу доста оптерећује производњу дувана. Пошто сам у Кљајићеву “усамљен” са дуваном, могу да обезбедим раднике јер је село мало веће. Али, већ у Телечкој где је остало двадесетак произвођача са мањим површинама од јутро и по или два, нема довољно радне снаге па им то представља велики проблем. Кубуре са радном снагом мада имају велику традицију у производњи “берлеја” – указује Мудрић.

Милан Мудрић и чланови његове породице ухлебљење су нашли у пољопривреди, пошто је Милан у сомборском предузећу „Бане Секулић“ остао без посла. У свом власништву има само једно јутро оранице, али обрађује 20 јутара које узима у закуп од родбине и пријатеља. Аренда по јутру је 200 евра, што је подношљиво, међутим, све зависи од године до године, рода и откупних цена. Мудрић поред дувана сеје пшеницу, кукуруз и соју.  Хлебног зрна је родило седам тона, кукуруза вагон зрна по хектару, соје је убрао скоро четири тоне по хектару.

- Све је добро родило, а цене нису баш најбоље, јер је пшеница отишла по 15 динара, ниска је и цена кукуруза, док је једино цена соје од 40 динара за килограм била солидна. Дуван нам је ипак главна преокупација, а коректну сарадњу остварујемо са бачкопаланачком фирмом „БОСО“, јер је исплата преузетог дувана до сада увек била на време. Изузетно коректна сарадња раније је била са Дуванском индустријом у Сенти и после са компанијом ЈТИ, док је уговарала и преузимала „берлеј“, сарадња је била без премца и пре и када су фабрику купили Јапанци. Сада би једино цена дувана за нас произвођаче морала бити мало боља, у чему би држава могла да помогне субвенцијама – сматра Мудрић.

Милорад Митровић

Зашто нема субвенција?

- Државни буџет има користи од дувана, па би могла да нас произвођаче мало потпомогне субвенцијама. За производњу је неопходно доста вредних руку, јер сваки лист дувана иде преко руку и десет пута, од брања на њиви, утовара и истовара из приколоце, па на низање, вешање за природно сушење, а на послетку и код паковања за испоруку. Производња жутог листа „берлеја“ прве класе уговорен је по 1,90 евра за килограм, друга класа је 1,60, трећа 1,45 и тако даље. Интерес нам је да имамо што бољи принос и лист што бољег квалитета да би од уложеног труда било и користи – наглашава Мудрић.