Котрљање равницом: Вирџинију суше коштицама брескве
атару Кузмина је „као шума“, па берба која је скоро на пола пута обећава изузетно добар принос и жути лист доброг квалитета. Породица Сердар је у производњи дувана 16 година, у почетку на мањим површинама, а последњих десетак година „вирџинију“ гаји на 12 хектара и само је томе посвећена.
– Почели смо са три и по хектара и једном сушаром, па смо постепено повећавали површине тако да сада имамо инсталиране три сушаре и површине са којих можемо да их искористимо. Од првог дана смо са производњом за фабрику из Сенте и остварујемо изузетно коректну сарадњу са компанијом ЈТИ и врло смо задовољни – истиче Стевица Сердар.
Сердари су се раније бавили класичним ратарењем, па су у сетвеној структури били кукуруз, пшеница и соја, држали и нешто крмача, товили свиње, али су се преоријентисали само на дуван. Стевица признаје да није нашао себе у причи са класичним ратарењем, наглашавајући да у производњи дувана зараде има знанто више него од других усева, али уз много више посла и улагања.
– Почетком марта заснивамо расад, негујемо га у пластенику, у првој половини маја расађивање и даља нега у пољу, док не почне берба која изискује доста вредних руку – указује Стевица Сердар. – На њиви је осам берачица, двојица носача и двојица који на приколици пакују лист у рамове, а ја сам за воланом трактора. Ова година је за дуван била доста повољна, није било потребе за наводњавањем, али прошле године на екстремно високим температурама није много помогла вештачка киша. У мало нормалнијим условима наводњавање пуно помаже да се постигну солиднији приноси. На њиви имамо избушен бунар, свој агрегат и тифон, који подмирују потребе за наводњавањем седам хектара и могу да кажем да се улагање исплатило.
Захваљујући и наводњавању у производњи „вирџиније“ газдинство породице Сердар остварује просечни принос око две тоне сувог листа по хектару. Стевица каже да компанија ЈТИ сваке године коригује цену у односу на трошкове улагања у производњу, а такође и улагања којих има за сушаре и другу опрему. Породица Сердар је улагања у сушаре остварила путем оперативног лизинга, која је пратила компанија ЈТИ. Стевица каже да је са садашњом површином под дуваном и три сушаре заокружила потребе, те да за сада не планира проширење, мало и због простора у дворишту, али и док се види какво ће бити опредељење сина студента треће године мехатронике.
Узгој „вирџиније“ се на подручју Срема знатно проширио у претходне две деценије, у атарима Голубинаца, Кукујеваца, Мартинаца и других места, а у Кузмину кооперанте имају фабрика компаније ЈТИ из Сенте и Дуванска индустрија Чока, на око 70 хектара. По речима Сердара, у кузминском атару је било и више њива под дуваном, али су произвођачи који су радили са другим компанијама одустајали из њима знаних разлога.
Радна снага и енергенти за сушење листа највећи су трошак у производњи „вирџиније“, достижу 60 до 80 одсто текућих улагања. Стевица Сердар је за сушење листа дувана своје три сушаре адаптирао па уместо ранијег коришћења пропан бутана сада користи – коштице брескве!
- Термогени су прерађени да би могли користити коштице и пелет као енергент, решење је универзално тако да се може ложити и једно и друго, а на то нас је натерала рачуница. Пошто немамо земни гас у почетку смо користили пропан бутан који је био проблематичног квалитета, скуп и било је проблема са добављачима, тако да је све било несигурно и доводило у питање рентабилност производње па смо морали нешто да променимо, да би смањили трошкове. Коришћењем коштица брескве за ложење, трошкове за сушење дувана смо преполовили, што није занемарљиво када се има у виду да смо за пропан бутан имали издатак од око два и по милиона динара. Тренутно су у понуди коштице од брескве, иначе могу да се користе и коштице другог воћа. Коштице набављамо од прерађивача воћа из Колара из околине Смедерева. За сезону потрошимо око сто тона коштица, њихово коришћење изискује и више труда за ложење, у односу на коришћење гаса, али за уштеду која се постиже вреди уложити мало труда. Са ових сто тона коштица некада се уклопимо и за грејање домаћинства, пошто смо и грејање за кућу прерадили тако да ложимо коштице. Енергетска вредност коштица је у класи каменог угља – објашњава домаћин Стевица Сердар, који и води процес сушења, док је супруга Светлана задужена за паковање, пребирање и сортирање за испоруку фабрици.
Из државне касе већ годинама се не субвенционише производња дувана, што Стевица Сердар, а и други произвођачи сматрају лошим потезом, а да „не пију воду“ образложења која су се чула и из уста једног од министара пољопривреде, да за то нема пара.
– Учешће дувана и дуванских производа у државном буџету је значајно, па мислим да би неке паре за премије, по хектару или по килограму произведеног листа, морале да се нађу – сматра Сердар. – Уколико би се исплаћивале премије произвођачима дувана, мислим да би на тај начин сузбили и угушили црно тржиште, па би се издвојено за премије вратило у државну касу кроз већи приход од акциза. Произвођачи дувана не би имали интерес да лист продају на црно и да завршава на нелегалном тржишту резаног дувана, ако би од премија имали додатни приход
Текст и фото: Милорад Митровић
Сезонци, наднице и ваучери
У производњи дувана се ангажује доста радне снаге, јер је познато да се по хектару под дуваном практично обезбеђује једно радно место, а за бербу је неопходна армија сезонаца. У јеку бербе радници су на њиви чим сване, а брање и паковање траје док се не напуни сушара, па је интерес радника и газде да се посао што пре уради. Берачи у Кузмину имају дневницу 1.500 динара, а носачи и радници на приколици 1.700 јер одрађују још истовар и убацивање листа у сушаре.
У Кузмину нема пуно произвођача дувана, па се сезонска радна снага може обезбедити са домаћег терена, за разлику од Голубинаца и Кукујеваца, где велики број сезонаца долази са стране. На предлоге да се ангажовање сезонске радне снаге укључи у легалне токове, путем ваучера, или других решења, Стевица Сердар сматра да сезонци не би прихватили систем ваучера, посебно ако би имали минималне сатнице под плаштом неке социјалне сигурности, јер сада зарађују више.
– Ми из пољопривредних газдинстава бисмо можда то и прихватили, али уверен сам да сезонски радници не би били за то уколико би то ишло на уштрб њихових надница. На другој страни, уколико би на садашње издатке ми као послодавци имали додатни трошак, поскупљивало би производњу, уколико држава не би на неки начин стимулисала газдинства која упошљавају сезонску радну снагу. Требало би ту нађи неку меру и прихватљиво решење, да се тај терет не превали само на терет пољопривредних газдинстава, да се производње тиме додатно не оптерећује додатним трошковима – каже Сердар.