Котрљање равницом: Хлебно зрно у жрвњу тржишта

дати око три милиона тона хлебног зрна, али то што ће добро родити још ништа не значи за војвођанске паоре. Док зрно налива, паори су као и пред сваку жетву у великој неизвесности, јер једино знају колико су до сада уложили у семе, сетву и негу усева, а колико ће за килограм жита наплатити нико се не усуђује да прозбори, него се само незванично помињу произвођачке калкулације и која би то цена хлебног зрна донела бар минимални профит ратарима.   

Више ће се знати када комбајни уђу у њиве, и у погледу приноса и цене. Из Задружног савеза Војводине најављују да ће произвођачку калкулацију обелоданити 10.јуна. О откупној цени ћуте и уздржани су мллинари, увек потежући тржишну цену, а у жрвњу домаже И светске тржишне утакмице хлебрног зрна, најчешће најлошије прођу ратари.

Ерне Вајда из Кањиже предочава да калкулације казују да је произвођачка цена пшенице бар 17,80 динара, али има незванична сазнања да се ресорном министарству спрема калкулација од 18,20 динара.

– Шта ће на крају бити откупна цена, ваљда ће се знати кад почну жетва и откуп. Све приче које допиру до нас произвођача за сада су да ће се за килограм пшенице понудити 15 динара плус ПДВ, што је заиста скромно. Да би се остварила бар нека зарада мора се постићи принос од 10 тона по хектару, а мора се признати да је за велику већину ратара и у овим погодним временским условима је то недостижно – каже Вајда.

Минимална цена требало би да буде бар 20 динара без ПДВ–а, да би произвођач имао бар минималну акумулацију, сматра Момир Црвени из Турије, али то је само његова жеља, прилично далека од очекивања, јер према берзанском барометру, како се приближава жетва, тако цена лањског рода пшенице пада. Из Продуктне берзе у Новом Саду појашњавају да  су очекивања у погледу новог рода иду другачија, односно да иду у правцу малог приноса, цена прошлогодишње пшенице би вероватно била у порасту.  Али, с обзиром да се очекује један од бољих приноса у протеклих десет година, сасвим је очекиван овај пад цене, па се у минулој недељи цена хлебног зрна стабилизовала на нивоу од 19,25 динара, или  17,50 без ПДВ, што је у односу на претходну недељу пад од преко два посто.

И док ратари за жетву спремају комбајне, тракторе и приколице да род сместе на сигурно, спремају се и житомлинске компаније. Једна од водећих у Србији АД “Житопромет–Млин” у Сенти, према тврдњама председника компаније Предрага Ђуровића, спремна је за жетву техничким и финансијским капацитетима.

– Очекујемо као и претходних сезона да од произвођача у сарадњи са задругама, преузмео род и попунимо наше силосе у Сенти и Новом Кнежевцу и смештајне капацитете наших пословних партнера са 70.000 до 75.000 хлебног зрна. Још је сувише рано говорити о откупној цени, али сасвим је извесно да ће је определити тржиште – каже Ђуровић, напомињући да као и до сада откуп и лагеровање рода је искључиво да би обезбедили сировине за сопствене прерађивачке капацитете, а не за даље трговање пшеницом.  

Сенћански “Житопромет–Млин” се за сировине ослања на знанто шире подручје од региона северног Потисја које покрива Пољопривредна стручна служба “Сента”, јер је на подручју атара сенћанске, чоканске, ађанске и кањишке општине под пшеницом на око 17.500 хектара, а очекивања су сумирана на управо одржаним Данима поља стрних жита. Стручни сарадник ПШ “Сента” Дуле Кенђур напомње да је пшеница у фази преласка из млечне у воштану зрелост, а да јој најављене умерене температуре са падавинама одговарају, тако да ће бити идеално за наливање зрна, па се тамо где је примењена комплезна агротехника, прихрана извршена са потребном количином азота и одрађена заштита, могу се очекивати приноси седам–осам тона по хектару, што је изнад просека који се очекује око пет тона.

Ратари из Потисја, и не само они, сматрају да откупна цена од 15 динара, која је до сада помињана, не може да покрије ни трошкове производње, те да би требало да добију више како би се намирило уложено и претекло за инвестирање у нову сетву.

– Пшеница добро изгледа и обећава, али још треба причекати да видимо како ће издржати до жетве, све зависи од сорте – каже Мирко Илијашев из Падеја. –  Жита су тренутно фантастична са великим класовима, још да зрно налије како треба. Под пшеницом имам пет хектара, од 20 колико обрађујем, у доброј је форми јер је третирано два пута, урадио сам пуну агротехнику и на крају видећемо како ће бити, поготово што се цена још не зна. Производњу сам уговорио са “Агро–Грњом” из Аде, коректна је сарадња, али цена је одлучујући фацтор у исплативности производње. Ми смо на тржишту мали играчи, све зависи од светских кретања, од наших откупљивача, прерађивача и пратеће прехрамбене индустрије. Ми паори своје одрадимо тиме што произведемо и род изнесемо на вагу, а на остало немамо утицаја. Мислим да би цена од 20 динара испунила очекивања нас произвођача, поготово што је било додатних трошкова за заштиту усева са два или три третмана, а скупо је семе, вештачко ђубриво и све што треба уложити, а цена стагнира. Рачуница казује да су трошкови улагања по хектару око 100.000 динара, па је потребно постићи изузетан принос да се од пшенице оствари зарада.           

Милко Виловски из Остојићева са сином Петром обрађује 70 хектара, од чега је 25 хектара под пшеницом.

– Лане смо имали солидан принос 3,5 тоне по јутру, откупна цена ниска, а за ову жетву не би се радовали да буде још нижа – вели Виловски. – Лане смо пшеницу држали на лагеру па смо добили 18 до 19 динара за килограм. Не знамо увек шта је боље, пшеницу одмах продати или је чувати, јер се једне године десило да смо је оставили на лагеру када је цена била 16 динара, потом је скочила на 18, а на крају смо је продали за 13, када су јавили да хитно дођем и одлучим хоћу ли продати или даље чекати. Немамо услова за складиштење па пшеницу дајемо на лагер у силос потенцијалних откупљивача у Чоки, Сенти или Кањижи. Није добро што се увек све решава у задњем моменту, па ми произвођачи не знамо на чему смо, тако да ћемо из ове жетве део одмах продтаи да се подмире најнужнији трошкови, а остатак ће ићи на лагер у силос. Максимално смо улагали у најквалитетније семе, и домаће и страно, обавили смо прехрану и заштиту усева, а како ћемо на крају проћи - видећемо.

Милорад Митровић

Скупља производња, цена далеко од жељене

Нега усева изискивала је додатне мере заштите и више прскања, што је поскупело овогодишњу производњу, а пошто се добар род очекује у целом свету, тржиште хлебног зрна не обећава цену којом ће се задовољити апетити произвођача. Директор Пословног удружења “Жита Србије” Вукосав Саковић сматра да је ипак охрабрење да су на светским берзама цене кренуле навише, па су са доскорашњих 14 динара попеле ближе 16 динара по килограму, али то је још далеко од тврдњи произвођача да их свака цена испод 20 динара не покрива.