Котрљање равницом: Драгоцене капи са дна Панонског мора

агрономију дипломирао 1966. године, присећа се да док је одрастао у родном Куману магаради је било готово у свакој кући, а да тада код деце није било ни бронхитиса, јер су пила млеко магарица. Због тога што бољег лека за бронхитис од млека магарице нема, Маринков сматра да је узгој магарица на банатским пашњацима неискоришћени потенцијал, не по „папреној“ цени од 40 или 50 евра за литар, него по десет пута нижој цени!

- Одговорно тврдим, као агроном и произвођач, јер сам због мојих унучади купио магарицу, па фала богу њих седморо више намају потребе за инхалаторима, нити имају проблема са бронхитисом, да се на мини фармама млеко магарица може произвести јефтиније и да буде приступачно ширем кругу потрошача. Нисам себичан човек, а наш Банат је ареал доказан за гајење магарица, па своје искуство заинтересованим хоћу да пренесем. На хиљаде хектара је неискоришћених ледина, утрина и пашњка у Банату, које нико не користи и закоровљени су, а магарац је тај који чисти коров, тако да је корист двострука – указује Маринков.

Магарци неће да пасу детелину и племените травке, него више воле коров, док иду за овцама, што је пре било сасвим уобичајено. Наш саговорник констатује да магарци нису у употреби као некад, када су се користили као товарне животиње, али га треба вратити за производњу млека, чија лековита својства су позната, тако да се користи за јачање имунитета, лечењу бронхитиса и астме, а поготово се препоручује деци и старима.

- Стојим иза тога, да би сваки млад човек могао да започне бизнис са гајењем магарица – категоричан је Маринков. - Није му потребна ни струја, не треба му ни пут за превоз млека и остало, него млеко може на канистеру на корману од бицикла да се превезе до одредишта и гарантујем, да млеко магарице може бар десет пута јефтиније, од цене која се сада помиње. Могло би глат да се понуди, а верујем и да нађе муштерије и знатно ширу примену ако би литар стајао пет евра.

Маринков појашњава да се магарица музе три до четири пута дневно, тако да даје две литре млека.

- Магарицу пракитчно можеш да музеш колико хоћеш, јер када немаш пласман ту је пуле да сиса. Магарица мора да се музе чешће, на четири сата, јер капацитет вимена је мали, да не би дошло до запаљење вимена. Толико млека добија се када је само на испаши, без трунке кукуруза и зрнасте хране. Е, сад, да ли то неко хоће да схвати или неће да схвати, то је друга ствар. У Банату, а и шире на подручју Војводине и Србије има јако мало магараца. У Куману, где их је некада било на стотине у скоро сваком домаћинству, сада их је свега неколико. Додуше, оваца и друге стоке на испаши тада је било много више.

Бизнис од млека магарица могао би да буде остварљив, у првом реду чобанима који се још налазе на пашњацима са стадима оваца, као допунски посао и занимација, а такође и зарада, уверава Маринков. 

- У свему важно би било да се неко ангажује да отвори откуп млека магарица, али не по цени од 50 евра по литри, пошто за то нема шансе да се обезбеди даљи пласман веће количине млека. Одговорно тврдим и стојим иза тога, да од муже десет магарица човек би могао лепо да живи и са ценом млека од пет евра! Ако на фарми и испаши држиш десет магарица, које није тешко мусти, рачуница је проста. Јер, ја мужу обавим за три-четири минута, а свима који су заинтересовани ћу несебично да објасним како се то ради. Најсрећнији би био ако би се код нас у Банату омасовио узгој магарица и развила производња њиховог млека – каже Маринков.

Цело радни века он је провео у производњи, а бавио се са млеком, још од почетка радне каријере на Пољопривредном добру „Соколац“, када је устајао у поноћ и постизао до почетка радног времена да помузе цело стадо оваца.

- Мужа је трајала три сата и 20 минута, било је ту око 200 литара млека. Пре четири деценије све је то било могуће постићи ручно, а данас се овце не музу и поред свих модерних музилица, сви се углавном оријентишу на производњу и пласман јагњади, млечно овчарство је тотално запостављено, па ме и не чуди што се нико не бави млеком магарица које има веома благотворна и лековита својства, не само за бронхитис – напомиње Маринков.

- Рачуница је једноставна – прецизира Маринков. - Дневно се од десет магарица музе двадесет литара млека, по цени од пет евра за литар, што би дало приход од стотину евра. Исплатило би се да млеко буде и јафтиније. Младом човеку за држање магарица довољно је да удари четири стуба и постави кров, само да магарице не кисну, јер им не треба ништа друго, не изискују посебан конфор.

Питамо искусног агронома, који и поред тога што обитава у Новом Бечеју, није запустио салаш надомак Кумана, има ли међу младих Банаћанима оних који би ушли у такав подухват?

- Што да не, кога интересује нека дође код мене, све ћу му несебично објаснити и разјаснити. Магарицу сам купио за 250 евра – прича Вељко. - Значи, да би улагање за фарму од десет магарица било око 2.500 евра, неупоредиво у односу на друга улагања у пољопривреди. Треба улагати у подизање модерних воћњака са противградним мрежама, у модерне сточарске фарме разних фела и другу производњу у аграру, али једно мало зрнце у модерном аграру, могле би бити и фарме магарица. Млеко магарице доживљавам као драгоцене капи на тлу низије, на дну пресахлог Панонског мора. Њиме би се без икакве хемије деца лечила од бронхитиса.

Млека, ако некоме затреба, пошто га има више него довољно за потребе у фамилији, када неком затреба Вељко даје yабе:

- Чак су се јављали и неки апотекари који су свашта пробали, па се уверили да помаже млеко магарице. Видим ја и по себи, да немам проблема са кашљуцањем, када зашкрипи попијем децилитар или два, па се одмах боље осећам, не само за дисајне органе, него добро је и за зглобове.

Милорад Митровић

Најскупљи сир на свету

Да млеко магарице може бити профитабилно потврђено је у Специјалном резервату природе Бара Засавица код Сремске Митровице, где егзистира фарма од 140 магарица. Како су измузене количине млека скромне, оне се замрзавају и чувају до транспорта у млекару у Кукујевцима, где се по рецептурама технолога Стевана Маринковића из београдске фирме “Бео-цапра”, с којом резерват има уговор, прави најскупљи сир на свету. Литар млека са фарме из Засавице стаје 40 евра, а за килограм сира потребно је 25 литара млека магарице, па отуда и цена од 1.000 евра за килограм. Годишње се  проеизведе око 50 килограма сира, а све се прода туристима и нашеим најелитнијим ресторанима.