Костић близу циља да купи све шећеране

а куповином око 20 одсто акција сенћанске шећеране постао је, по проценама, власник више од 70 одсто, с обзиром на то да „Те-То” заузима око петине домаћег тржишта.

По информацијама које су се претходних дана вртеле у јавности, Костић је купио акције малих акционара италијанске фирме „Стар”, а она је у потпуности у власништву италијанске шећерне индустрије „Сфир”. Било је речи да је уговорена цена око 30 милиона евра, а по „Дневниковим” информацијама, за њих је дао око 20 милиона.

Сенћанска шећерана је већ неко време била виђена за продају, а с обзиром на губитке у претходне две године, није било много интересовања за њу. Недавно је објавила је да је лане регистровала губитак од 286 милиона динара услед ниских цена шећера у односу на велики минус од 926 милиона динара претрпљен 2014. године.

Цена је тој шећерани падала, а Миодраг Костић је, очигледно, чекао најповољнији моменат за куповину. Како је „Дневник” раније писао, пре три-четири године компанија „Аграна”, једна од навећих европских у тој бранши, била је спремна да за „Те-То” да и 80 милиона евра, али тада се то власницима није исплатило. У то време је и цена шећера на глобалном тржишту износила око 900 евра по тони, да би лане пала и на 350 евра. 

Власник „МК комерца”, односно компаније „Суноко”, без сумње је имао рачуницу када је улазио у тај посао. Свакако је оборио цену на основу дугова које је шећерана направила, а како кажу упућени, повериоци немају разлога за бригу да ће бити оштећени и да Миодраг Костић неће испунити обавезе према њима.

Интригантније је у свему то што српски краљ шећера, очигледно, иде ка томе да узме све шећеране у Србији. Том циљу се примакао и сада у његовим рукама једино није „Хеленик шугар”, односно две грчке фабрике – „Шајкашка” у Жабљу и „Црвенка”. Костић је пре две-три године намеравао да пазари и жабаљску и црвеначку шећарану, али је Комисија за заштиту конкуренције најпре одбила да да сагласносност па је потом дозволила продају, али на крају до ње ипак није дошло јер, како се помињало, Грци више нису били за то. И шећеране „Хеленик шугара” у Србији су већ неколикп година у проблему па тако у Жабљу лане није ни потпаљена пећ у кампањи прераде слатког корена. Како је недавно изјавио генерални директор „Хеленик шугара” у Србији Петрос Геминицис, у току је консолидација грчке индустрије шећера, а у нашој земљи је план да се ове године активирају обе фабрике, и у Црвенки и у Жабљу. 

– Бизниси се купују и продају, и то је тренд у свим браншама, али када је о шећеранама „Хеленик шугара” реч, у овој години, нити у ближој перспективи, немамо у плану да их продајемо – казао је Геминицис.

И с „Хелеником” и без њега, Костић је највећи власник шећерног тржишта у нашој земљи, а сада је на Комисији за заштиту конкуренције да одобри уговор за сенћанску фабрику са „Сфиром”. Познаваоци прилика кажу да ни ту неће бити проблема.

У саставу „Сунока” су три шећеране – у Врбасу, Ковачици и Пећинцима (ту је и Бач, али не ради). „Хеленик шугар” има две, од којих једна не ради, а италијански „Сфир” је имао једну – сенћанску „Те-То”, која је сада припала „Суноку”.   

С. Глушчевић

Монопол зависи од државе

То што Миодраг Костић постаје власник три четвртине тржишта шећера не мора по сваку цену значити монопол, односно злоупотребу доминантне позиције. Наиме, увоз шећера је сада заштићен прелевманом од 18 динара по килограму. Ако се Костић не буде придржавао реалних тржишних цена, држава може укинути прелевман и оборит цену. Све зависи од тога како ће она реаговати.