overcast clouds
14°C
25.03.2025.
Нови Сад
eur
117.0992
usd
112.8015
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Корак по корак – кредит

08.10.2016. 21:26 09:06
Пише:

О томе колико транзиција може да буде тешка најбоље могу да говоре они који су остали без посла. Чак и радници који су напустили фирме уз “дебеле” отпремнине тешко да су од тих пара

успевали да покрену сопствени бизис. Услови за узимање кредита нису баш повољни за почетнике, па многи већ на вратима банке схвате да ту за њих нема (нових)  могуђности. Ерсте банкарска група, која ради и код нас, одлучила је да окрене лист...

Недавно су одлучили да покрену пројекат “Корак по корак”. То је социјални програм финансирања намењен групама становништва које у редовном поступку код банака немају пролаз, а то су људи са малим приходима, они који први пут покрећу бизнис, као и организације које се баве социјално угроженим становништвом. Будући програм ће обухватити земље Централе и Источне Европе: поред матичне Аустрије, и Чешка, Словачка, Румунија, Мађарска, Хрватска и Србија. Наши стручњаци сматрају да би пројекат могао да има успеха и код нас, али да је за то потребно створити одговарајући амбијент за рад.

Студија коју су урадили у Ерсте банци говори да је овај део Европе у претходне две деценије забележио видљив напередак. Разлике између ових земаља и оних развијених у Западној Европи су знатно смањене. Међутим,  нису сви транзициони добитници. Студија показује да је 16 милиона особа, а то је трећина одрасле популације у овим земљама, близу границе сиромаштва. Три од четири особе из поменуте групе нису у стању да  уштеде новца за непредвидиве ситуације, а једна од пет тешко месечно саставља крај са крајем. Став је да је неопходно да се више ради на програмима социјалног банкарства. Искуства постој, већ је нешто слично рађено у самој Аустрији са Шпаркасом, а и у Румунији где је програм ишао под геслом “Румунски добри кредити”. У будућем програму једну од кључних улога имаће Ерсте фондација и невладине организације  са којима они већ сарађују. Планирају да направе финансијску инфраструктуру и региону,  односно да направе базу која би крисницима ових средства убудуће била доступна. Планирају да уз средства понуде и одговарајући финансијску литературу, савете о располагању новцем, бизнис тренинге, радионице и менторе. Надају се да ће уз ове програме до 2019. помоћи да се креира 5.000 нових радних места  и да 250.000 људи што више одмакне од границе сиромаштва.

- Имамо у фокусу здрав и профитабилан бизнис, али водимо рачуна и о просперитету целог региона. Наш програм социјалног банкарства  понудиће практична решења и директно утицати на побољшање живота људи у региону - каже први човек групе Ерсте Адреас Трајхл.

 Петер Шурек, вођа пројекта, каже да приступ Ерсте групе развоју социјалног банкарства помаже људима који немају приступ кредитима .

- Свакако је добро да има оваквих програма и да их покрећу банке -каже професор са Факултета за економију финансија и администрацију др Гордана Матковић. - Међутим, Србија још увек нема закон о социјалном предузетништву .То значи да још нисмо ни дефинисали шта је то социјално предузетништво. Зато би било добро да се такав пропис донесе што пре код нас. Идеја и програми као што је овај били би лакше примењиви и имали би више изгледа за успех.

Економски стручњак др Данијел Цвјетичанин каже да ће социјалним предузетницима, баш као и оним који не могу испред свог бизниса да ставе овај предзнак, што - шта  сметати:

- Код нас се не поштују рокови плаћања, уговорне оабвезе. У таквим условима тешко је сваком предузећу да ради, а социјалном предузетнику још теже. Морали би да у тим областима имамо не само добре прописе, већ да се они и поштују, односно да правосуђе буде ефикасније па да се они који их не поштују приморају да то чине.

Душанка Вујошевић

 

Ограничена средства?

О томе шта будући предузетници који ће доћи из миљеа социјално угрожених могу код нас да очекују, професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић каже:

- Банке су организације које пре свега брину о заради и профиту. Зато очекујем да ће средства која ће бити доступна на овај начин без комерцијалних услова бити ограничена. Поред тога банкари се надају да ће социјални предузетници који добију њихову помоћ остати њихови клијенти и када им посао крене и, како се то каже када стану на своје ноге. Сматрам да је за успех овде битна едукација клијената, а од успеха на том плану ће добрим делом зависити и успех читавог пројекта.

Пише:
Пошаљите коментар