Ко уђе у црвено, без кредита три године

Многи не могу да враћају старе обавезе, иако су у тренутку када им је кредит одобраван били сврстани у првокласне клијенте. Подаци говоре да око 100.000 грађана у Србији има проблеме и касни у отплати. Њихова дуговања ближе се суми од 90 милијарди динара. Када дужници касне с измиривањем обавеза дуже од 60 дана, западају у доцњу. Тада настају проблеми и за њих и за банку, а могле би их решити полисе осигурања кредита. Клијенти који су у доцњи могу остати без банарских услуга  бар наредне три године

– Када клијент падне у доцњу, имамо високе трошкове – објашњава један банкар. – Пре свега, за тај кредит имамо додатне резервације. Затим, банка од таквог клијета нема зараду јер не плаћа ни редовне обавезе па самим тим ни камату.Трећи проблем су већи трошкови, односно, да бисмо видели да ли обавезе које је странка преузела могу да се наплате, зовемо телефоном, идемо на адресу. Врло често у таквим ситуацијама клијенти избегавају сусрет на све могуће начине. То све не доноси ништа добро ни нама ни клијенту. Зато је најбоље да, када већ дође до проблема, он сам, пре него што званично оде у доцњу, посети банку. Ми онда на извесно време замрзнемо обавезе, одобримо грејс-период.

Нажалост, нису све банке спремне да помогну клијенту који је у проблему. Када чују да је дотични остао без посла, ретко предлажу мировање већ одмах крећу у принудну наплату. Чак и клијенти који су након губитка радног места успели да нађу нови посао, и то брзо, тешко су се спасавали принудне наплате. О томе зашто банке не показују разумевања за те клијенте стручњак с Економског факултета Новосадског унуверзитета др Коста Јосифидис каже:

– Такви кредити где је клијент већ ушао у доцњу за банке предстваљају велики ризик и зато оне тако поступају – објашњава он.

Сигурност и извесност је нешто што се у банкарству изузетно цени. Зато је све више банка које нуде клијентима полисе осигурања. За стамбене кредите готово све банке траже полису Националне корпорације. Код кредита за куповину аутомобила она је такође обавезна, као и за старије суграђане који узимају кеш позајмице. За остале зајмове то није обавезно, али се све више нуди. Колико куповина полисе значи странкама и хоће ли то то ускоро постати правило?

– Осигуравајуће куће у Србији су и те како заинтересоване за нове послове – каже др Владимир Његомир с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду. – Мислим да ће се зато осигурања кредита све више нудити клијентима. Осигуравајућим компанијама ће то одговарати свек док доцња не постане масовна појава, односно док не буду морале да преузимају све више обавеза уместо клијената.

Сам трошак за полису и није нешто на чему се клијентима исплати да штеде. Рецимо, за зајам од 100.000 динара на пет година полиса је 2.606 динара. Куповиним осигурања, клијент добија два пута по шест месеци одгоде плаћања у случају незапослнеости, односно осигуравајућа компанија ће то измирити уместо њега. Данас је сваки додатни трошак код нас вишак. Али у тренутку када се клијент нађе у ситуацији да не може да сервисира обавезе које је преузео, полиса може представљати прави спас.

Ако редовно плаћа обавезе, клијент помаже и себи. У случају да се нађе у доцњи, то се региструје код Кредитног бироа. Таква странка онда има у тој институцији негативну биографију. То значи да ни код једне банке не може добити кредит, дозвољено прекорачење по текућем рачуни нити риволвинг картицу. Тек када се проблем реши, било отплатом кредита било отписом, и од тог тренутка протекне три године, особа поново добија чисту историју код Кредитног бироа па и шансу да поново користи поменуте банкарске услуге.

Д. Вујошевић

Најтеже нам падају обавезе по картицама

Познато је да су грађани ажурни код плаћања обавезе далеко више него привреда. По подацима Кредитног бироа Удружења банка Србије, привреда је у првом полугођу ове године за кредите била у доцњи 14,3 одсто, а становништво тек 7,3 процента. Знатно теже грађанима падају обавезе по картицама – 19,4 одсто доцње за исти период. Други на листи су минуси – 12,2 одсто. Многи су олако ушли у зону недозвољеног прекорачења по текућем рачуну. Код нас у минус иде цела плата, а то се покрива следећом – када она не стигне на време, ето проблема, који после потраје годинама.