Ко њиву осигура и бог га чува

Руку на срце, могли би сами себе да помогну  и то релативно лако  само ако би се осигурали и купили полису осигурања.

Међутим, упркос чињеници да код нас држава ове полисе субвенционише са 40 одсто, мало пољопривредника  корисити ову погодност. Подаци говоре да је у Србији од 3,7 милиона обрадивих површина осигурано између осам и 10 одсто, зависно од године. Осигуравајуће куће решење виде у увођењу обавезног осигурања , стручњаци сматрају да би подизање свести о полиси могло да нам умањи штете и побољша статистику у овој области. Пољоприврендици се пак ослањају на државу која им после природних катастрофа увек помогне. Колико може...

Све у свему, не зна се ко је упорнији. Да ли временске неприлеке које неће да нас промаше или наши људи који неће да се осигурају. И тако годинама.

Када се штете догоде најтеже је малим и средњим газдинствима, али ону су баш и најнемарнији. О томе како се наши пољопривредници односе према осигурању у својој бранши стручњак са Факултета за правне и пословне студије “Др Лазар Вркатић” у Новом Саду Владимир Његован каже:

- Код нас полисе осигурања у пољопривреди највише купују велика газдинства то јест највеће компаније из агробизниса. Они то врло озбиљно схватају јер имају и секторе за процену ризика. Код малих пољопривредних газдинстава чак 90 одсто је оних неосигураних. А осигурање се итекако исплати и мањим газдинствима која  имају у поседу већ од 10 хектара.

Његован сматра да би држава требала ту да највише ради на развијању свести код пољопривредних произвођача о потреби и предностима које осигурање доноси.Држава би сем субвенција требала и да организује предавања,семинаре где би пољопривредницима објаснила користи од осигурања. То не би  требало да раде осигуравајуће компаније јер би се онда свело на промоцију. Пољопривредници би тачно морали да знају шта полиса покрива и у ком износу, којим случајевима. Доста држава је увело обавезно осиграње пољопривреде, међутим, ти модели су се у неким земљама, рецимо у Турској, показали као успешни, а у другима нису. Што се тиче висине субвенције  она није пресудна код доношења одлука о осигурању. Македонија нуди 60 одсто за полисе у пољопривреди а осигурава мање него код нас. Што се тиче српске субвенције  од 40 одсто, она је ту на нивоу земаља региона.

У Србији раде и домаће али и осигуравајуће куће основане страним капиталом.Међу њима је једна од водећих у свету “Акса” Један од руководилаца сматра да је држава сама крива што су пољопривредници мало заинтересовано да купе полису чак и уз позамашну субвенцију. Кад год се догоди велико невреме и штета она пољприврендицима увек надокнади макар део уништеног. Тада губитници испадну они који су полису купили. Ова кућа и не нуди осигурање у области пољопривреде.

Д. Вујошевић

Као рачун у банци

Пакети које осигуравајуће компаније које послују у Србији нуде пољопривредницима су у реду и познати стручњак за осигурање др Борис Маровић каже да су они коректни .Поред плитког yепа  код нас је највећа препрека недостатак свести о потреби куповине полисе

- Пољоприврендници али и други људи морају да схвате да је полиса осигурања потребна готово исто толико као и рачун у банци - каже Маровић. - Савременици смо бурних дешавања на пољу климатских промена а пољопривредници то већ осећају преко учесталијих штета на својим поседима него што је то било претходних деценија,баш због временских непогода.