Кнежевић: Морамо продати бање, МСК, ветеринарске станице

квалитетнији живот грађана.

Кнежевић је указао на то да је важно даље унапредити пословни амбијент, пре свега изградњом макро и микро инфраструктуре, повећањем правне сигурности, али и борбом против сиве економије.

Казао је да је циљ да у наредне две године учешће сиве економије падне на 26 процената БДП-а.

Влада је, како је пренео, прогласила ову и идућу годну за године борбе против сиве економије.

– Постигли смо завидне резултате и у две године напредовали на „Дуинг бизнис” листи 49 места. Желимо брже, јаче и боље – подвукао је Кнежевић.

Он је истакао да је највећи проблем привреде тешко наслеђе, „авети прошлости” у виду незавршене приватизације и јавних предузећа.

– Већину радног времена у Министарству проводимо на решавању тих проблема. Од статусних проблема до имовинских, и то почиње да представља огроман проблем – рекао је Кнежевић.

Он је подсетио на то да је у претходне две године 361 предузеће било у државном власништву, а данас их је 165. Од тога је 11 бања, где се решавају имовинскоправни однси те ће брзо бити предмет приватизације.

Даље је навео да постоји 19 предузећа на Косову и Метохији која не могу да уђу у процес приватизације због познатих околности, као и 15 ветеринарских станица, које су пренете на локалне самоуправе.

– Долазимо тиме на испод 100 фирми које треба у наредном периоду да приватизујемо. Имамо суштински проблем са 17 предузећа, која запошљавају више десетина хиљада људи, као што су РТБ Бор, „Ресавица”, ПКБ. Они представљају, политички и демографски проблем јер је само на РТБ Бор упућено више од 300.000 људи на истоку Србије – објаснио је министар.

Говорећи посебно о великим јавним предузећима, подсетио је на то да је у РТБ-у од новембра правоснажан УППР, али и да та компанија измирује све текуће обавезе, од плата до обавеза према кредитима и добављачима.

Расписан је јавни позив за професионални менаyмент, који је отворен до 28. априла.

– Позивамо све стране и домаће бизнисмене који мисле да могу да управљају тим великим предузећем да се јаве. Имамо заинтересованих за приватизацију, али рано је да причамо о томе – нагласио је Кнежевић.

Када је реч о панчевачкој „Петрохемији”, она је прошле године оставрила ЕБИД од 60 милиона евра, има на рачуну 50 милиона евра, а у процедури је да Влада донесе закључак којим се покреће приватизација, како „Петрохемије”, тако и „Азотаре” и МСК-а. „Азотара”, по његовим речима, авансно измирује своје обавезе према „Србијагасу”, а и постоје заинтересовани за приватизацију, за шта ће процес бити отворен од 31.марта. Што се МСК-а тиче, како је пренео, постоји проблем с кеш флоуом, а разговара се с НИС-ом о испоруци гаса по повољним условима. И за ту компаније ће процес приватизације бити покренут до краја овог месеца.

Када је ПКБ у питању, министар је указао на то да се на јавни позив јавило осам компанија, од којих су две из Србије, а остале из Кине Уједињених Арапских Емирата, Сингапура и Велике Британије.

– Коначно после дуго времена мислим да постоји изузетно добра и јака политичка воља да се приватизација реши у мандату Владе – казао је министар.

Д. У.

Мале фирме – велика корист

Министар Кнежевић је рекао да је делимично тачно да су јавна предузећа рак-рана наше привреде, партијска прћија, паразитски системи, али да није тачно да су губиташи јер је губитак пре две године био на око 65 милијарди динара, а данас имају нето добит од осам милијарди.

Он је подвукао да је његова установа и поред тога успела да се посвети и креативном делу посла, посебно приватном сектору, који је генератор развоја земље. Подсетио је на то да у Србији тренутно око 350.000 малих и средњих предузећа запошљава 850.000 људи и учествују с 57,7 одсто у БДП-у.