Каиш ће се још стезати, јавна предузећа у ред доводити

усталом и потписује аранжман с ММФ-ом.

Председник Савета гувернера Народне банке Србије Небојша Савић изјавио је  да Србија улази у другу половину реализације програма са Међународним монетарним фондом са јако добром стартном позицијиом. Он је рекао да ММФ са правом инсистира на смањењу броја људи запослених у јавном сектору, наводећи да као и грађани, тражи да државна управа буде што мања и ефикаснија.

„Да се мање пара троши, а да оно што ми као грађани добијамо буде боље и ефикасније и то је сасвим у реду. Саме цифре, то је ствар текућа и о томе ће се договарати даље. Доста је тога урађено у једном делу јавних служби, али је главни проблем структурни део јавног сектора и јавних предузећа”, рекао је Савић.

Упитан да ли ММФ тражи од Србије да повећа цену струје, Савић је рекао да о томе сада није донета одлука, напомињући да Србија има најнижу цену електричне енергије у Европи и да би могла да је повећава јер ту има економског оправдања.

„С друге стране то би можда могло да створи погрешан утисак у самом предузећу Електропривреда Србије да не треба да се ради на реформи тог јавног предузећа. Кључни сегмент реформе јавних предузећа у Србији у овом тренуткуи је реформа ЕПС односно рационализација. Повећање цена биће у директној вези са овим”, навео је Савић.

Према његовим речима, у мери у којој Електропривреда буде поправила свој начин финкционисања и буде ефикасније функционисла, од тога ће и зависити да ли ће се повећавати цена електричне енергије. „Овог пута није донета одлука о томе”, навео је председник Савета гувернера. Упитан до када ће Србија морати да штеди и када ће бити повећане пензије и плате у јавном сектору, он је навео да одлука о томе може да буде донета тек крајем године, када се буде правио буџет за 2017. годину. Према његовим речима, све привреде света морају да штеде, па мора и српска привреда.

„Уз тај програм штедње јако је важно да оставимо и ова улагања која иду из јавног сектора, у инфраструктуру и све оно што треба да обезбеди бољитак државе. Није само у питању штедња, већ штедња и инвестиције”, нагласио је Савић.

Када је у питању повећање плата и пензије, сасвим је сигурно да ће та тема на дневни ред доћи крајем године, а исход ће управо зависити од штедње, јавног сектора и раста бруто домаћег производа. Може се делити само оно што се заради.

Е. Дн.

Јавни дуг спустити бар на испод 60 одсто

Председник Фискалног савета Павле Петровић упозорио је  да Србији прети криза јавног дуга, што се избећи његових значајним снижењем - на 60 одсто БДП-а и ниже. Петровић је  казао да би свака следећа криза у свету била шок који би изазвао „несрећу код нас”, с обзиром на ниво нашег јавног дуга.

„Сигурност да се избегне криза јавног дуга је да се он значајно спусти, на 60 одсто БДП-а и испод тога, како би се сваки шок из иностранства могао избећи”, казао је Петровић.

Он је навео да је јавни дуг Србије годинама увећаван и да се касно почело са његовим смањењем, тек 2015. године.

„Зато је скочио на 77 одсто ове године и зато је неопходно окренути га. Мада тешко да можемо да очекујемо да ће се то догодити. Ове године би требало да се смањи трајно за један процентни поен, али је важно да се дефицит у наредне четири године скоро уравнотежи, да буде на 0,5 одсто БДП-а, јер то доводи до значајног пада јавног дуга”, објаснио је Петровић.