Кад се дају милиони да се не ради за минималац

новозапослене ипак не може. Једноставно, инвеститори, поред свих погодности које Србија нуди, ипак очекују и да добију новац за сваког новозапосленог. Субвенције предвиђају подстицаје производним фирмама, али и предузећима чије услуге могу бити предмет међународне трговине, као и компанијама које су укључене у стратешке пројекте. По радном месту, у зависности од развијености општина и обима инвестиција, предузећа могу рачунати на износ од 3.000 до 10.000 евра.

Економисти сматрају да су субвенцији потребне јер пословна клима није довољно унапређена да би инвеститори долазили без њих. Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања објашњава да субвенционисање радних места није решење које лечи привреду и друштво, али је решење, бајпас, који ће омогућити прилив капитала у реални сектор.

Прве субвенције за радна места додељене су 2007. године, а странци су тада инвестирали 2,5 милијарде евра. Седам година касније, 2014, странци су инвестирали упола мање – 1,2 милијарду евра. Упола мање инвестирање у знатно бољим привредним условима, али без субвенционисања радних места, било је довољан сигнал да се мора вратити оном „бајпасу” и одрешити кеса да би се гомили незапослених обезбедило радно место. Но, нико није направио тачну статистику о томе колико је тачно у протеклих осам година држава дала за субвенционисање радних места, колико је компанија добило новац за свако радно место, да ли су све оне којима је држава дала позамашне суме по запосленом заиста толико незапослених и упослиле, као и колико би новца требало да се због неизмирених обавеза врати у државну касу. Последњи подаци из 2013. године показивали су да велики део компанија које су добиле државне субвенције за новоотворено радно место нису имале ни половину обавезног броја радника. Тако је држава остала и без радних места и без пара.

Посебна прича су плате које добијају радници који су на основу субвенционисања радних места дошли до посла. Јер, услов за добијање државне помоћи био је да плата радника не сме бити мања од минималца као и да мора бити најмање 20 одсто већа од њега. Подаци из компанија, као што су „Јура”, „Бенетон”, „Yонсон електрик” и других говоре да радници често нису добијали ни минималац, односно да су добијали мање од износа који је држава утврдила као најнижу цену рада. Но, субвенције од државе за пријем радника добијала су и мања предузећа, која такође нису отворила сва нова радна места за која су често добијала по 8.000, 9.000 па и 10.000 евра.

Тачно је да су све те субвенције за радна места делиле претходне власти, али од прошле године то исто чини и ова влада Србије. Међутим, ни сада нема података о томе да ли сви инвеститори који добијају државне паре за свако отворено радно место то и учине, као ни колике су плате запослених у тим компанијама. Чак и када се инвеститори контролишу, више се гледа да ли отпуштају раднике него колике плате им исплаћују. Радници који су у тим компанијама добили посао, осим задовољства што су најзад нашли радно место, често истичу да су њихове нове газде од државе добиле милионе, а да они раде за минималац, односно за 22.000 динара.

То признају и они који одлучују о давању субвенција и све чешће се чује да није добро да држава даје велики новац инвеститорима а да радници имају тако мале плате. Тако је недавно председник Скупштине општина Рума Александар Мартиновић, најављујући нове инвеститоре у румској општини који ће овог пролећа започети производњу, а који су добили субвенције за радна места, обећао да ће се општина залагати за то да радници имају плате веће од минималца. Обећао је да ће од оних којима је држава Србија дала све, а не само субвенције за радна места, тражити да плаћају раднике тако да они од свог рада могу да живе.

Љ. Малешевић

Строга контрола запошљавања

На питање како ће држава реаговати ако инвеститори који су добили субвенције ипак отпусте део радника, као што је то учинило „Горење”, које је добило 10.000 евра по запосленом, а отпустило неколико стотина људи, министар привреде Жељко Сертић одговорио је да ће држава строго контролисати да се све одредбе уговора испоштују.

– Строго водимо рачуна о свим елементима уговора, а сарађујемо и с Националном службом за запошљавање – рекао је Сертић. – У свим случајевима када дођемо до сазнања да је уговор прекршен, можемо активирати гаранције које је фирма приложила да би добила субвенције.