Кад рејтинг крене набоље падну и камате

Сам кредитни рејтинг остао је ББ–. За краткорочна задуживања потврђен је Б рејтинг. Повољне изгледе Србија је заслужила захваљујући успешном спровођењу фискалне консолидације и структурних реформи, инвестицијама. Друга светска агенција која оцењује државе, „Фич”, још лане је за задуживања на дуже стазе побољшала изгледе за нас са стабилни на позитивне.

Шта ће боље оцене међународних финансијских стручњака донети Србији и њеним привредницима? О томе међународни консултант Милан Ковачевић каже за „Дневник”:

– Свакако да је добро што смо добли предзнак стабилан, а на нама је сада да ту стабилност очувамо – истиче он. – Сада знамо да је ова 2016. година изборна, тако да ће страни инвеститори стрпљиво сачекати да се они одрже па да се формира нова влада Србије. Тек након тога видеће се да ли ће овде доћи нови улагачи а стари наставити послове. Баш због опрезности, што је особина свих инвеститора, не очекујем да ће се ове године ни рејтинг а ни изгледи поправљати. Зато је важно да задржимо оно што већ имамо и што смо поправили.

У проценама које је „Стандар и Пурс” радио за прошлу годину, осим позитивног бројања које нам је донео раст инвестиција, ту је био и напредак у области структурних реформи, односно привредни раст. А наставак у том смеру свакако би добродошао и инвеститорима и агенцијама које оцењују наш кредитни рејтинг и убудуће. Страни улагачи би тако требало мање да се нећкају.

А шта бити побољшан изгледа требало да донесе онима који већ раде овде? Могу ли се надати макар благом паду каматних стопа?

Први човек Опортјунити банке Владимир Вукотић каже да је то свакако пут ка нижим каматама, али да их ипак не можемо очекивати у кратком року:

– Побољшање изгледа код кредитног рејтинга свакако утиче на то да цена новца пада – објашњава наш саговорник. – Али, то није једно што у овом тренутку код нас држи камате на ниову на којем су. Ниво ненаплативих кредита је код нас на врло висок – виши од 20 одсто. Да би камате пале, неопходно је да се тај ниво знанто смањи. Међутим, то не зависи само од политике Владе и НБС-а. Морају саме банке код који је ниво ненаплативих кредита висок да га смање. Да ниво зајмова који се не враћају не мора да буде висок говори и случај наше банке ,где је он испод три одсто.

Д. Вујошевић

Важан и ММФ

Ту је још један чинилац који се не сме заборавити: да се од Србије очекује да успешно заврши трећу ревизију аранжмана из предострожности с ММФ-ом. С обзиром на оцене које смо од њих добијали, то не би требало да представља већи проблем.

Када се све сабере јасно је да у трку за даљим поправљањем и изгледа и рејтинга крећемо после избора.Тако да је јако добро што смо изгледа поправили у пет до дванаест.