Кад може у Ролан Гаросу, што не би и у Србији

 приватног партнера, с једнаким третманом свих понуђача. Модел јавно-приватног партнерства, иначе, успешно се реализује у многим земљама у свету. Тако, рецимо, у Француској постоје примери јавно-приватног партнерства и у спортским дворанама, стадионима, путној инфрастуктури, метроу. ЈПП је и стадион „Ролан Гарос”, лондонски метро, затим Рио-Антонио у Грчкој, аеродром у Тирани...

Србија има велики потенцијал у области јавно-приватног партнерства  у комуналном сектору, туризму, здравственој заштити, спортској инфраструктури, образовним институцијама. Саветник председника Привредне коморе Србије Александар Кемивеш додаје да постоје и примери пројеката ЈПП-а у области енергетске ефикасности, попут јавне расвете, затим пројеката који се односе на екологију, депоније, фабрике за прераду отпадних вода, секундарних сировина.



– На нама је да будемо креативни, проактивни, да предлажемо пројекте и афирмишемо могућности које Србија има – оцењује Кемивеш, додајући да је у Србији до сада одобрено 34 пројекта јавно-приватног партнерства. – Кључно је да у наредном периоду радимо на афирмацији тог модела, едукацији, као и да анализирамо примере добре и лоше праксе да бисмо што ефикасније идентификовали потенцијално најуспешније пројекте.



Да би Србија искористила потенцијал који има, Скупштина Србије усвојила је измене и допуне Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама, којима се успостављају ефикасни механизми који омогућавају државним и локалним органима да, на основу јасних правила, привуку домаће и стране инвеститоре и банке за финансирање или суфинансирање пројеката од општег интереса.



Суштина увођења приватног сектора у традиционалне јавне послове је смањење фискалног притиска на државни буyет, убрзање инфраструктурних улагања, побољшање услуга, али и подстицање раста друштвеног производа и бољи живот грађана.Прописано је да се за све јавно-приватне и концесионе пројекте где су наручиоци јавна тела која предлажу пројекат у надлежности Владе и ако је њихова вредност већа од 50 милиона евра, треба прибавити мишљење Министарства финансија.



Изменама се дефинише да предмет јавно-приватног партнерства не може бити искључиво испорука добара. Такође, предложена измена се односи на право јавног партнера да приватном дозволи обављање комерцијалне активности или изградњу других објеката у оквиру пројекта само ако није у могућности да на други начин обезбеди потребан ниво исплативости и поврат инвестиције. Веома је често у пракси да јавни сектор има потребу за реализацијом одређеног пројекта, јавне инфраструктуре, јавног објекта за који не постоји довољно интересовања на тржишту или који није финансијски до краја прихватљив за инвеститоре.



У тим случајевима, јавни сектор може дозволити приватном партнеру да обавља одређене комерцијалне активности или изградњу других објеката, као што су бензинске пумпе, хотели, комерцијалне или стамбене зграде поред ауто-путева. То омогућава јавном сектору да оствари јавне потребе коришћењем јавних ресурса, као што је земљиште, све у циљу привлачења приватног финансирања за пројекте од јавног значаја.



Љ. Малешевић

 

Заједно до више путева, струје,грејања, водовода...



Пораст захтева за анализом фискалног утицаја, повезано са потребама за новом јавном инфрастуктуром у Србији, допринео је разматрању могућности балансирања потреба приватног финансирања пројеката јавне инфраструктуре. Осим тога, недостатак јавног финансирања и недовољна средства државних органа да развију и модернизују путну и комуналну инфраструктуру, као што су водоводна мрежа и упраљање отпадним водама, системи даљинског грејања и снабдевање електричном енергијом, довео је до потребе да се пронађе решење којим би се и заштитио буyет и прилагодиле приватне инвестиције.