Још седам великих чека расплет

 отписано 90 одсто необавезујућих потраживања, односно око милијарду евра дуга. Усвајање тог плана спречило је стечај борског гиганта и донело разграничење реалних дуговања од сумњивих, али је уједно и највеће финансијско реструктурирање у Србији икада.



Преосталих десет одсто дуга РТБ треба да исплати у наредних осам година, после једне године грејс-периода. На основу УППР-а, обезбеђена потраживања од РТБ-а биће претворена у капитал државе Србије. Треба истаћи и то да је РТБ у обавези да стриктно примењује усвојени план, што ће захтевати велике пословне и организационе промене у том предузећу и штедњу на свим нивоима, па и рационализацију броја запослених. Уколико све то успе, РТБ има шансе да наредних година нађе стратешког партнера.



Стопама борског гиганта требало би да пођу и многа друга предузећа у реструктурирању које је држава штитила од поверилаца до 31. маја, јер је процењено да је и за њих Унапред припремљени план реогранизације једина шанса да се дочепају „зелене гране”, с тим што ће неминовно морати радикално да смање број запослених, којих је у 17 стратешких предузећа нешто више од 21.000.



По подацима Министарства привреде, у пет таквих предузећа покренут је или би требало да буде отворен стечај: „Прва искра” Барич, „Застава група”, Холдинг ИХП „Прва петолетка” и предузећа ППТ „Сервоуправљачи” и ППТ „Заптивке”. Другу групу предузећа у реструктурирању чине она која су се, као и РТБ „Бор”, определила за УППР: Холдинг „Каблови” Јагодина, ФАМ, „Ресавица”, ФАП, „Икарбус” и „Политика”. 



Оцењено је да модел УППР-а омогућава реалативно брзо редефинисање дужничко-поверилачких односа, тим пре што та предузећа заправо највише дугују држави. Уједно, планом се дефинишу начин измиривања обавеза предузећа и поверилаца, рокови отплате, измене рокова, измене рокова доспећа кредита и каматних стопа, отпис дугова и затезних камата, конверзија потраживања у капитал државе, рационализација броја запослених, увођење професионалног пословодства.



На први поглед се чини да УППР јесте спас за поменута предузећа јер о њему први одлуку доноси Привредни суд, да враћа нови живот посрнулим стратешким гигантима, али је он и мач с две оштрице. Наиме, уколико не успе, онда је крах који се одложен неминован, а дугови ће и после његовог спровођења бити велики и само ће се нанизати на оне од пре реорганизације.



Љ. Малешевић

Куповина времена



По оцени професора на Економском факултету у Београду Љубодрага Савића, у реалним околностима УППР је ништа друго до куповина времена, односно обезбеђивање да у додатном периода предузећа буду заштићена од поверилаца.

– Тренутна ситуација показује да Влада Србије нема визију о томе на који начин да спасе предузећа у реструктурирању од гашења, а то се најбоље види кроз опредељење да се предузећа сачувају кроз УППР – оцењује Савић. – Надлежни у држави купују време у нади да ће успети да изнађу решење за проблем. Нажалост, не видим шта би се могло позитивно десити у наредних, рецимо, шест месеци, осим ако, након недавне посете, Кинези не изненаде. Највероватнији сценарио је да ће остатити статус кво, што значи да ће држава и даље размишљати о томе шта ће да ради с тим предузећима.