Једни банке скупо продали, а други купују кад су јефтине

могло лепо зарадити. Старе душтвене банке продаване су по ценама које су се мериле стотинама милиона евра. Нису тада ни домаћи бизнисмени лоше прошли: тако је Мирослва Мишковић продао Делта банку Интези за  277,5 милиона евра. Данас се домаће банке продају по знатно скромнијим сумама, а купци су домаћи бизнисмени. Компанија „Суноко” Миодрага Костића је пре две године постала власник нишке АИК банке. Они су тада купили удео Пољопривредне банке из Грчке, који се продавао због кризе у тамошњој економији.

Ових дана у банкарском сектору највише се говори о продаји КМБ у словеначком власништву домаћим бизнисменима. Купци су Андреј  Јовановић и Бојан Миловановић. Обојица бизнисмена су власници компанија познатих брендова – Јовановић „Имлека”, „Бамбија” и „Књаза Милоша”, а партнер је у Фонду „Мид Еуропа партнерс”. Основао је фабрику чипса „Марбо” у Бачком Маглићу, коју је продао „Пепсију”. Бојан Миловановић је у водама здравства и грађевинарства. Ту су компаније „Медгруп” и „Дека инжењеринг”. Све су то компаније којима би добродошао новац под условима повољнијим од комерцијалних. Хоће ли им њихова банка то и донети?

– Мислим да то није разлог због чега домаћи пословни људи улажу у банкарство – сматра консултант за страна  улагања Милан Ковачевић. – Радије ће давати кредите компанијама које нису у њиховом власништву по комерцијалним условима него својим под повољнијим. Тако се зарађује. Што се тиче уласка домаћих бизнисмена у тај посао – користе прилику за коју сматрају да је повољна.

Ковачевић каже да те две својинске промене ка домаћем капиталу неће бити изузетак. Могуће је да ће у наредном периоду бити више таквих трансакција. Код нас има банака које су на ивици капиталног цензуса који се захтева. Зато би се домаћим бизнсменима исплатило и мерyовање јер би тако решили то питање капитала: купиш две банке па их спојиш. Ако крене обнова привреде, ту ће свакако бити потребан свеж новца и тада ће се та улагања и те како исплатити давањем будућих кредита.

Преузимање КМБ-а ће ићи преко Београдске берзе. А о томе колико ће то допринети оживљавању рада те институције Бранислава Јоргић из брокерске куће „Јоргић” каже:

– Биће то једнократна трансакција која ће добро доћи и Берзи и тржишту капитала, али неће донети живљи промет – објашњава она. – Тога неће бити док ту не уђу већи играчи, попут „Теленора”, НИС-а или док компаније које послују на нашем тржишту не почну да долазе до новца путем Берзе.

Последња трансакција у банкарском сектору код нас била је лане. Халк банка из Турске купила је Чачанску банку за десет милиона евра. Чачанска је имала боље пословне резултате него КМБ па је извесно да ће и цена бити нижа. Сам КМБ на нашем тржишту спада међу најмање: тржишни удео је свега 0,3 одсто. Откако је преузета, није успела ниједне године да оствари позитивно пословање. Прошлу је такође завршила у минусу од неколико милиона евра.

Д. Вујошевић

Опстанак зависи од профита

А шта ће бити даље? Банке које послују на тржишту остварују и профит. Колико ће домаћи бизнисмени од КБМ-а успети да направе профитабилан посао тек остаје да се види. Без ризика у бизнису нема зараде. Банка се може поново продати, а ту се може добро зарадити. Можда неће бити успешни као што је то било код Делата банке, али зараде може бити. То неће зависити само од вештине власника већ и од кондиције српске привреде

Што се тиче присиства КБМ-а у Војводини, једина пословница је у Новом Саду.