Јавни дуг за три месеца мањи за 300 милиона евра

Прелиминарни подаци указују да је јавни дуг са око 25,2 милијарде евра на крају 2015, до краја марта спао на 24,9 милијарди.Фискални савет наводи и да је релативно мали фискални дефицит у првом тромесечју умањио потребу за новим задуживањем државе, тако да су од почетка 2016. углавном само рефинансирани доспели дугови, али и указао да је дуг смањен захваљујући недавном слабљењу америчког долара.

"Напомињемо да званични подаци о величини дуга опште државе у процентима БДП-а на почетку године потцењују стваран ниво релативне задужености земље, зато што Министарство финансија садашњи ниво дуга пореди с будућим и већим БДП-ом који је прогнозиран за 2016. годину и самим тим још није остварен", пише у извештају.

Фискални савет сматра да је коректно да се тренутни ниво јавног дуга ставља у однос с текућим БДП-ом, тј. БДП-ом који је заиста остварен у последња четири квартала, што је и међународна пракса."На овај начин избегава се нагли и нереалан пад јавног дуга у процентима БДП-а почетком године и добија реалнија слика о кретању укупне задужености земље", наводи Савет.

Примера ради, објашњавају, иако је у првом тромесецју 2016. забележено релативно скромно смањење јавног дуга у еврима, око 300 милиона, према методологији Министарства финансија јавни дуг до краја марта смањен је за огромна четири процентна поена, са 77,3 одсто БДП-а на крају 2015. на око 73,5 одсто крајем марта. Медутим, кад јавни дуг ставимо у однос с текућим БДП-ом видимо да је његово смањење у посматраном периоду било је знатно мање, што боље одговара стварности – са 77,3 одсто БДП-а у децембру на око 76 одсто БДП-а у марту ове године.

Извршење буџета боље од плана, али...

Извршење буџета опште државе у првом тромесечју 2016. је приметно боље од плана, објавио је данас Фискални савет у свом извештају о фискалним кретањима у првом кварталу, процењујући да би буџетски дефицит у првом тромесечју могао да износи само 15 милијарди динара.

Основни разлог за повољнији фискални резултат од очекиваног у прва три месеца јесте побољшање наплате већине најиздашнијих пореских прихода (доприноси, ПДВ, акцизе...), наводи Фискални савет и додаје да верује да би то могао да буде трајнији и одржив тренд.

"Добро је и то што су укупни расходи државе углавном држани под контролом, а као позитиван помак издвајамо и надпросечно велико извршење јавних инвестиција за овај период године. Узимајући све то у обзир, текућа фискална кретања од почетка 2016. године можемо оценити као задовољавајућа".

Фискални савет, међутим, сматра да је лоше то што се реформски и средњорочни аспект оздрављења јавних финансија Србија и даље не спроводи по плану, а то је, како наводи,  најважнија планирана мера фискалне консолидације у средњем року.После великог суфицита у јануару, фебруарски дефицит и прелиминарни подаци о извршењу републичког буџета у марту, према прогнози Савета, укупан дефицит опште државе у првом тромесечју могао би да износи око 15 милијарди динара.

У извештају се подсећа да планирани дефицит опште државе у 2016. износи 164 милијарде динара, а у прва три месеца обично се оствари нешто преко 20 одсто годишњег дефицита - што би одговарало мањку у буџету до краја марта од око 35 милијарди динара.Међутим, како истичу из Фискалног савета, остварени дефицит је добрим делом знатно мањи од очекиваног услед дејства неких једнократних чинилаца.

Наиме, у јануару је извршена једнократна уплата непореских прихода од 12,8 милијарди  динара, а уз то се у првом тромесечју нису десила планирана отпуштања у општој држави, што би коштало буџет око 4,0 милијарде динара за отпремнине, указују се у извештају.

"Имајући у виду да је утицај ових чинилаца на смањење годишњег дефицита у 2016. највероватније само привремен, њиховим искључивањем долазимо до закључка да фискална кретања суштински не одступају много од плана, а да је дефицит опште државе заправо мањи од очекиваног за неколико милијарди динара", оцењује Фискални савет.

Јавне инвестиције први пут по плану од 2008.

Теклућа 2016. године је вероватно прва од избијања светске економске кризе у јесен 2008, у којој се извршење јавних инвестиција већ у првим месецима одвија у складу с годишњим планом, објавио је данас Фискални савет Србије.Позитиван помак у односу на претходне године представља раст јавних инвестиција, које су на почетку 2016. извршене у рекордно великом износу, наводи Савет у Извештају о фискалним кретањима у првом тромесечју 2016.

"То представља важан и позитиван помак у односу на претходне године и неопходно је да се овај тренд настави и у следећим месецима", додаје се у документу.Капитални расходи опште државе у прва два месеца 2016. године износили су 10,6 милијарди динара, што је, како се прецизира, више него двоструко повећање у односу на исти период прошле године (5,2 млрд динара).

Међугодишњи раст капиталних расхода последица је убрзавања инвестиционе активности на готово свим нивоима власти, констатује Фискални савет."Капитални расходи који припадају републичком буџету су повећани за 3,5 милијарди  динара, од чега се 1,8 милијарда динара односи на пројектне зајмове којима се финансирају радови на путној и железничкој инфраструктури", прецизира се у Извештају.

Додаје се да су капитални расходи јавних предузећа "Путеви Србије" и "Коридори Србије" повећани за 1,2 милијарде динара, док су јавне инвестиције локалног нивоа власти порасле за 0,8 милијарди.

Фискални савет је подсетио да је у више наврата оценио да је планирани обим јавних инвестиција у 2016. од 2,9 одсто БДП-а "вероватно недовољан, имајући у виду реалне потребе Србије", али и да би "њихово извршавање макар у складу с планом било добар први корак ка њиховом осетнијем повећању у наредним годинама".



(Танјуг)