Јавни дуг и јавна предузећа саплићу повишице

на то да би се таква одлука могла веома лако показати као преурањена. У извештају о текућим финансијским кретањима од пре два дана Фискални савет наводи да се буyетски део финансијске консолидације за сада спроводи добро, али да реформски део, који је пресудан за трајно оздрављење јавних финансија Србије, озбиљно касни.

Наиме, чланови Фискалног савета објашњавају да би успешно спровођење реформи требало да побољша структуру јавних расхода, умањи фискалне разлике у будућности и пружи подршку за висок и одржив привредни раст у средњем року. Другим речима, да омогући оздрављење јавних финансија Србије. Управо због тога је, напомиње Савет, опасно да се у делу шире па и стручне јавности, формира мишљење да је фискална консолидација практично завршена, односно да су проблеми домаћих јавних финансија решени тиме што је дефицит опште државе доста умањен. Међутим, то није тако и због тога би се и одлука о најављеном повећању плата и пензија у 2017. години, уз све нерешене структурне проблеме јавних финансија Србије, могла веома лако показати као преурањена.



Фискални савет Србије сматра да је фискални дефицит у 2016. години око два одсто БДП-а веома добар резултат јер ће бити упола мањи него што је било планирано за ову годину, али и поред тога постоји неколико разлога због којих је и он висок, а прекомерно фискално попуштање проблематично и опасно. Прво, Србија је с јавним дугом од 74-75 одсто БДП-а и даље веома задужена земља и довољан је само један нови спољни шок да се поново нађе на корак од избијање кризе јавног дуга. Да би се јавни дуг спустио на безбеднији ниво – највише 60 одсто БДП-а, сматра Савет, нужно је да се дефицит у средњем року додатним уштедама смањи око 0,5 одсто БДП-а, а затим још неколико година задржи на тако ниском нивоу.



Фискални савет замера и то што добар фискални резултат у овој години није постигнут смањењем јавних расхода до нивоа који одговара снази домаће привреде, већ је остварен изненађујуће великом наплатом јавних прихода, чија одрживост није потпуно извесна. Одлагањем реформи јавног сектора, пре свега јавних и државних предузећа, држави и даље прете исти фискални ризици који би у наредним годинама могли практично да пониште досадашње добре резултате фискалне консолидације.



Планиране уштеде у 2016. неће се остварити, сматра Фискални савет, а пошто се појављују и неки непланирани трошкови, јавних расходи биће већи од буyетираних око 35 милијарди динара. Подсећа на то да је појединачна најважнија мера уштеде у овој години требало да буде рационализација броја запослених у општој држави, али се то ни изблиза неће остварити у планираном обиму. Пошто ће на крају године у општој држави радити знатно већи број радника него што је било предвиђено, то ће суштински довести до пробијања буyетског оквира за плате за три -четири милијаде динара.



Љ. Малешевић

 

Избегавање реформе јавних предузећа



Реформа јавних предузећа углавном се избегава, а видљиви помаци направљени су једино у „Железницама Србије”, оцењује Савет. Решавање статуса и реформа предузећа у приватизацији нису спроведени у овој години, због чега се фискални ризик услед њиховог лошег пословања повећава. Уз то, напомиње Савет, финансирање локалног нивоа власти није под контролом: иако се формално бележе приближно избалансирани буyети, суштински постоје велики проблеми.