Између образовања и посла 400.000 младих
да се подигне запосленост младих, за шта је потребан подстицајни законски оквир, оцењено је на скупу Америчке привредне коморе у Србијие (АмЦхам) и Београдске отворене школе (БОШ). Менаyерка „АмЦхама” за регулаторне послове и едукацију Милица Самарyић указала је на то да компаније чланице запошљавају велики број младих људи који врло често долазе у предузећа одмах након завршеног факултета.
– Упркос томе што имају одлична експертска и стручна знања, недостају им стручне компетенције и вештине, које могу стећи једино на пракси – нагласила је она. – Међутим, Закон о раду не омогућава форму, неки уговорни оквир, за стицање релевантних вештина у облику праксе.
По њеним речима, иницијатива „АмЦхама” се одлично ослања на намеру Владе да уведе дуално образовање, које ће омогућити ученицима да током средњошколског школовања стекну практично знање, али је важно да се људима на евиденцији Националне службе запошљавања омогући да кроз стручну праксу и додатно усавршавање стекну праксу за нека нова радна искуства.
Представници компанија чланица „АмЦхама“ пренели су своја искуства, наводећи да законски оквир често представља препреку за омогућавање праксе, али да, и поред тога, често организују практично стицање радног искуства. Истовремено било је и критике да млади долазе неспремни на праксу, то јест немотивисани, са жељом да само прођу праксу и то прикажу у ЦВ-ју за будуће запошљење.
Извршни директор БОШ-а Милорад Бјелетић рекао је у дискусији на тему „Радне праксе: грађење моста од образовања до каријере”, на којем је с менаyерима у области људских ресурса компанија чланица „АмЦхама” разговарано о важности стручних пракси за младе, да је прелазак из света образовања у свет рада болан и скуп процес. Он је, међутим, додао да образовни систем не пружа довољно практичног знања и искустава који олакшавају запошљавање, истакавши да је незапосленост младих у Србији, која је по проценама око 50 одсто, велики проблем.
Координатор пројекта БОШ-а за унапређење запошљивости Бојан Велев истакао је да млади из формалног образовања излазе без потребног знања и вештина потребних за тренутно динамично тржиште рада које се брзо мења. Он је нагласио да су млади принуђени на то да након школовања на све могуће начине стичу те вештине и развијају компетенције да би постали конурентнији на тржишту рада и дошли до запослења. Тренутно, како подсећа, у Србији, по званичним истраживањима Међународне организације рада, око 400.000 младих је у транзицији, односно на путу између света образовања и рада.
– То је горући проблем и та транзиција мора да се учини безболнијом, а кроз стручне праксе се може помоћи – нагласио је Велев.
Е. Дн.
Потребани и закони
Извршни директор БОШ-а Милорад Бјелетић рекао је да нам треба подстицајно окружење које ће да мотивише фирме, али и младе, да се укључе у праксе као начин за подизање запошљивости, прелазак у свет рада.
– Без озбиљних активности на том плану ништа се само од себе неће променити – подвукао је он, истичући да су добри и успешни послодавци заинтересовани за праксе јер су оне пут који води до добре радне снаге.
Истовремено је подсетио на то да многе земље, као на пример Пољска, имају закон који регулише ту област.