Избори нису утицали на економију, наставити започето

Најважнији посао биће, како истичу, завршетак процеса реструктурирања стратешких предузећа и наставак реформи у јавном сектору.

Економиста Миладин Ковачевић рекао је, на представљању новог броја часописа "Макроекономске анализе и трендови", да на основу досадашњег тока фискалне консолидације и реформи, будућу владу очекује пре свега, наставак свега започетог.

Он је рекао да би тај посао могао да се подели на четири групе - једно је завршетак процеса реструктурирање преосталих стратешких предузећа, затим консолидација и трансформација неколико великих јавних предузећа.

"Ту су ствари доста твде и везане су пре свега за ЕПС, Србијагас који очекује трансформација, затим консолидација Железница Србије... То не може преко ноћи и потребан је један динамизам", рекао је Ковачевић.

Он сматра да би приоритет за нову владу требало да буде и наставак реформи у јавном сектору.

"Четврти, можда и најкрупнији изазов је наставак системских реформи у пензионом систему и социјалним функцијама државе. Неопходно је смањење оптерећења на рад, ради стимулисања запошљавања", рекао је Ковачевић.

Он каже да су интензивирање раста и запошљавања виђени као најпродуктивније мере.

Економиста Стојан Стаменковић каже "да би се могли приближити јесени док све то почне да функционише".

"Додатни фактор који је могао утицати на извесно одлагање инвестиционог циклуса могла је бити предизборна атмосфера", рекао је он.

Стаменковић је додао и да су могући ефекти од којих су се неки испољавали до објављивања резултата избора, а неки би се могли отклонити након формирања владе - застој у динамици инвестиција, као и скок зарада у јавном сектору.

"Нејасно је да ли се то противи закону уопште и, посебно, фискалној консолидацији, или се односи само на померање рокова исплата", рекао је Стаменковић.

Он је додао да су могући ефекти и кретање девизног курса и притисак на девизне резерве, повлачење капитала из банака, али и неке друге мере у структурној сфери, везане пре свега за аранжман са ММФ, које чекају нову Владу.

"ММФ још увек није званично ревидирао своје процене за Србију. Према проценама ММФ-а, Србија ће у 2016. години имати реалан раст БДП-а од 1,8 одсто и 2,3 одсто у 2017. години, док ће незапосленост левитирати на нивоу од око 18,5 одсто у наредне две године. Консолидација јавних финансија и смањење мањка у буџету омогућавају новој влади да настави са реформама, које се тренутно померају са јавних финансија ка структурним реформама", рекао је он.

Економиста Иван Николић каже да су економски подаци за март и прво тромесечје године врло повољни и да се може рећи да су избори  без последица прошли по саму економску активност земље.

"Има можда неких назнака да су у појединим сегментима, поготову у платама у јавном сектору, дали свој скроман допринос... Можда је  потребно још мало анализе и видећемо шта ће показати априлски подаци", рекао је он.

Николић је истакао и да нема дилеме да је БДП у првом тромесечју додатно одскочио и сада је већ међугодишње битно повећан 3,5 одсто, а значајно расте индустријска производња.

"За сада немамо сигурну оцену да су инвестиције у првом тромесечју забележиле раст, ту смо резервисани и кад погледамо тражњу или потрошњу, потрошња расте и изражена прометом на мало. Интересантно да су зараде у порасту. То можда није добро или је врло чудно да су у марту порасле битно зараде у јавним предузећима", рекао је Николић.

Што се тиче буџета, ту ствари стоје врло повољно и дефицит је за прва три месеца далеко нижи него што је то било планирано, рекао је Николић и додао да је инфлације такође врло ниска.

Према његовим речима, тешко је очекивати да ће пун оперативни капацитет нова влада имати пре јесени и да ће она бити под притиском да изнесе оно што је одлагано или што досадашња влада није стигла да спроведе.

"Најављена отпуштања у јавном сектору, пре свега администрацији, мислим да је то спроводиво, не у неком великом обиму, али је спроводиво", рекао је он и додао да очекује да ће, што се тиче јавних предузећа, ту бити проблема.

"Видећемо којом динамиком ће то ићи и како ће се решавати. Сумњам да се може наћи у кратком року, примера ради, субвенција за Железницу", рекао је Николић.

(Танјуг)