Из Новог Сада на посао у Бурунди

Списак фирми које су добиле дозволу за запошљавање наших радника у иностранству, којима су, самим тим регулисана и радна права и свака друга врста правне заштите, објављен је на сајту Министарства рада, а из њега се види да тренутно српских радника има готово на свим континентима.

Тренутно наше фирме раде у Албанији, Алжиру, Анголи, Аустралији, Бахреину, Бангладешу, БиХ, Боцвани, Бразилу, Бурундију, Белорусији, Грузији, Данској, Еквадору, Јерменији, Канади, Кини, Мјанмару, Немачкој, Финској, Француској, Хрватској, Чешкој. Има их и у Гани, Грчкој, Индији, Ирану, Ираку...

Нема тачних података о томе колико је радника из Србије тренутно на раду у иностранству, али из пријава српских фирми Министарству рада произлази да их је доста, с обзиром на то да је већина запослена на градилиштима, мада има и оних који су упућени на сложеније и боље плаћене послове у банке, компјутерске центре.

Познати српски произвођач намештаја „Ентеријер Јанковић” одвео је раднике у Албанију и Македонију, АД „Путеви” из Ужица граде путеве у Алжиру, где су и запослени у „Енергопројекту–Хидроинжињерингу” а. д. Београд. Радници „Енергопројекта–Високоградња” а. д. су и у Гани. Београдска компанија „Даниели сyстец енегинееринг” д. о. о. из Београда тренутно има раднике у Англоли, Бахреину, Бангладешу, Кини, Индији, Ирану, Ираку, Кореји, Оману, Вијетнаму, Египту и САД.

Српска фирма „Бео металштрој” д. о. о. Београд има чак 157 одобрења за запошљавање радника у Русији. Треба подсетити на то да је против тог предузећа почетком прошле године Инспекторат за рад поднео пријаву због страдања српских радника у области Јамал у Сибиру. Закључено је да су наши радници који су погинули у пожару радили на уговор о раду на одређено време, али да их послодавац није оспособио за безбедан и здрав рад, као и да није имао процену ризика на радном месту. Та фирма је у Сибиру радила у својству подизвођача радова на основу уговора закљученог с „Велестројем” Москва. Овога пута су радници које је „Бео металштрој” одвео на рад у Русију под надзором Министарства рада.

Новосадска фирма „Мимонт Интернетионал“ ДОО пријавила је Министарству рада упућивање радника у Бурунди, у град Бујумбура, за пружање услуга и за то добила дозволу. Иста фирма послала је раднике и у Мозамбик, у град Мапуто.

АД „Војводина пут” из Панчева одвела је српске раднике у Македонију и Црну Гору. На списку српских фирма које граде и раде у иностранству су и „Галеника” а. д., затим „ПМЦ аутомотиве” д. о. о., „Монтпројект” д. о. о., затим „Еурострој” д. о. о., па Акционарско друштво за ваздушни саобраћај „Ер Србија”, „БГД монт” д. о. о... Београдски „Инвест-импорт интернешенел” а. д. одвео је једног нашег радника у Мјанмар, и то у град Јунгон, где ради инвестиционе и друге радове.

Закон о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити ступио је на снагу 13. јануара ове године и по њему, сви послодавци који обављају послове у било којој другој држави и за то користе наше раднике морају поднети захтев Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања даби добили дозволу за такву делатност и уједно прихватили обавезу о обезбеђивању права нашим радницима који раде у иностранству. Послодавац може запосленог послати на привремени рад у инострансту најдуже 12 месеци с могућношћу продужења.

Љ. Малешевић

Да све буде по закону

Послодавац има обавезу да пре слања наших радника на привремени рад у иностранство с њима закључи уговор о раду у којем мора тачно бити наведена држава, место рада и период на који се упућује. Такође, у уговору о раду мора бити и опис послова на који се радник шаље, износ основне зараде, радно време, одмор, али и безбедност и здравље на раду. Послодавац је у обавези и да о свом трошку обезбеди смештај и исхрану радницима које шаље у иностранство, али и превоз за долазак и одлазак с рада. Зарада коју даје нашим радницима у иностранству не може бити мања од минималне плате у земљи у којој ради.

Послодавци који све то не поштују могу бити кажњени новчаном казном од 600.000 динара до 1,5 милион.