Исплати се узети кредит за враћање дугова

Истина, грађанство је, већ по традицији, боље од привреде, али и ту се позајмице теже узимају, мада нових задужења има. Стари кредити узети под условима знатно неповљнијим од оних који важе данас препакују се преко зајмова за рефинансирање: они су ове године порасли чак 32,6 одсто. Укупан пораст код становништва за првих осам месеци износи 7,9 одсто, говоре подаци Кредитног бироа Удружења банка Србије.

Ево и разлога те популарности: до пре пет-шест година узмање кредита у динарима мало кога је занимало: камате су биле између 20 и 30 одсто. Задуживали смо се у еврима, а стопе су биле бар упола ниже, за оне најпопуларније, готовинске зајмове. Данас се све променило. Најпопуларнији кредити се листом одобравају у динарима. Корисници тих зајмова који су се задужили под неповљним условима а нису вратили кредит, могу то учинити под повољнијим условима. Банке листом нуде кредите за рефинансирање у домаћој валути.

Подаци говоре да они који то могу, те погодности и те како користе. Од свих новоодобрених кредита грађанима у Србији током ове године, 61 одсто су кеш позајмице, а од тога је чак 99 одсто одобрено у домаћој валути. Подаци Кредитног бироа то поткрепљују. Зајмови за рефинансирање порасли су ове године 32 одсто и износе укупно 64,48 милијарде динара.

Може ли се у наредном периоду очекивати даљи пад камата за позајмице везане за домаћу валуту?



– Све ће зависити од тога какву политику ће водити Народна банка Србије у области референтне каматне стопе – каже стручњак и професор с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић“ у Новом Саду др Александар Васиљевић. – Уколико стопа настави да пада, ето и простора да банке наставе да смањују камате.



Референтна стопа је код нас тренутно четири одсто. То је знатно мање него, рецимо, 2006, када је била 14 одсто па и 2010, када је износила осам процената.

Други чиниоци који су утицали на то да камате крену силазном путањом су раст привреде, ниска инфлација и курс, који је већ подуже за наше услове стабилан. Банкари очекују да инфлација и наредне године не убрзава те да се задржи нешто изнад два одсто.



Хоће ли камате и даље падати, шта да раде грађани који размишљају о узимању кеш кредита или рефинансирању старих обавеза?

– Најпопуларнији кредити, готовински или рефинансирајући, одобравају се на кратак рок од годину до пет, а највише до десет, и на мање суме. Ту се један или два процента у отплати своди на два до три динара по рати тако да то за оне којима је неопходан новац не треба да буде пресудно. То је у односу на целу суму релативно мали трошак – објашњава Васиљевић.



Док они који желе да рефинансирају зајмове или подигну готовински кредит рачунају у динарима, будући крисници стамебних зајмова морају да рачунају у еврима. Али банкари најављују да би се ускоро могли појавити и стамбени кредити у домаћој валути. Остаје да се види какве ће те динарске понуде бити на дуге стазе.



Д. Вујошевић

 

Велика уштеда



Како данас изгледа кеш зајам или онај за рефинансирање? Рецимо, 500.000 динара може се позајмити на осам година, уз ефективну стопу од 8,20 одсто. Рата је у том случају 6.941,94 динара. Пре пет-шест година клијент би за исту суму банци вратио дупло више.