Испаша одржава рентабилност стада

са око стотину грла, која је тик уз канал који је ту због одвођења сувишних вода, сезона јагњења у стаду Балажа је почела.

– Тако смо темпирали да јагњење крене у марту, јер зимски период није баш најповољнији за овчарски подмладак, пошто зима није увек блага као што је ова – објашњава нам Балаж. – Поред тога, зими је за одржавање стада овцама потребно обезбедити пуно хране, па ако би у то време отпочињало јагњење, много би било више бриге за исхрану. Знамо да је лане било суше, тако да нисмо могли да обезбедимо доста сточне хране.

Тибор Балаж вели да овако, када се мркање оваца мало усклади, лакше је јер се приближава почетак испаше стада на пашњаку, који је ту надомак салаша. Због кишовитог времена, Тибор и његове колеге највише страхују од могуће појаве шепавости и других обољења.

– Испаша која креће од 1. априла па потраје докле год је то могуће, до касне јесени, одржава рентабилност и спас је за стада. Срећна је околност да нам је салаш крај пашњака, па зато и држимо овце и крупну стоку, јер имамо повољне услове које треба користити за испашу. Другачије не бисмо ни држали толико стоке колико имамо у оборима и стајама. Тако морамо радити, јер испаша појефтињује сточарску производњу, било да је у питању производња меса, на шта смо углавном оријентисани у овчарству, али и да је реч о млечном говедарству. Знамо какве су тренутно ниске цене стоке, да је неисплативо. Нерентабилне су и цене млека, товних јунади, а тешко се опстаје и у овчарству...

Балаж напомиње да је управо за овдашње салашаре сточаре битно да за исхрану стоке имају што мање трошка, како би и поред свих неповољних околности производње била колико толико рентабилна, или са што мањим губицима, односно да се бар некако доспе до позитивне нуле.

– Пашарина коју наплаћује Месна заједница Кањижа, у чијој је надлежности пространи пашњак Јараш, није скупа, тек толико да се покрију трошкови одржавања. Испаша за овцу за целу сезону стаје 100, а за крупну стоку 400 или 500 динара, што реално није велики издатак. Већи је проблем што је све теже наћи доброг чобана да иде за стадом. Поред сваког стада требало би да буде чобан, али дешава се да се на испашу пуштају и без њих, све зависи могу ли да се нађу ваљани. А без пулина тешко је пазити стадо. Јер, један добар пулин више вреди од неколико лоших чобана, пошто може брже да сустигне стадо и држи га на окупу.  

На Балажовом салашу је још и десетак крава музара, које се одржавају и поред изузетно ниске откупне цене млека. Сточари који испоручују млеко за даљу прераду у млекарама све је теже, јер је цена литре млека пала са 30 на свега 23 динара.

– Из нашег газдинства млеко никоме не испоручујемо, него супруга Матилда справља сир и друге млечне прерађевине и продаје их на кањишкој пијаци, па се уз мало више ангажовања некако уновчи уложени труд.

Овце са Балажовог газдинства Балаж већ одавно се не музу, а слично је и са онима из других стада. Разлог је једноставан. Нико од млекара из близине, па и ширег окружења, не откупљује овчије млеко. Ретки су стога салашари који музу овце, а и то су углавном они који за познате муштерије справљају кисело млеко, овчији сир и све ређе посебан специјалитет “вајај”.

– Овчарство се некако одржава захваљујући пласману јагњади, јер је јагњетина још увек на цени и у овој кризи за килограм живе ваге купци плаћају 300 до 330 динара. Дакле, стада и вреди држати само због производње јагњетине која даје профит, јер знамо да млеко нико не откупљује па зато изостаје мужа, а вуна већ одавно није на цени.   

Уз стадо оваца и краве музаре породица Балаж још тови десетак јунади, а они када приспеју продају се накупцима, понекад и локалним месарима у Кањижи. Килограм живе ваге товних јунади је од 1,30 до 1,50 евра, што је далеко од некадашње откупне цене од два евра. Накупци, иначе, воде главну реч у трговању јагањцима и другом стоком коју узгајају салашари, јер нису директно повезани са кланичарима.

Балаж је, иначе, председник Удружења овчара “Капетански рит”, које окупља овчаре. Међутим, у питању је непрофитна организација, па је наш домаћин реалан у оцени да без неког другог вида организовања не може да се нешто више учини, пошто Удружење не може да се бави откупом и трговином.

– Требало би можда да се организујемо у овчарску задругу или неки други вид асоцијације да би се бавили привредном делатношћу. Но, то је лакше рећи него остварити, јер накупци имају своје утабане стазе и путеве. Али сигурно је да бисмо боље пролазили са пласманом ако би се на прави начин организовали и успоставили везе са кланичарима.

Милорад Митровић

Субвенције

Овчарима добро дође и субвенција из државне касе, јер за свако уматичено грло добијају 7.000 динара и 2.000 за товну јагњад, што такође доприноси опстанку и унапређењу овчарства. Тибор Балаж је отпочео са уматичењем свог стада, а како нам открива, на подручју кањишке општине које се наслања на пашњак Јараш има до четири хиљаде уматичених грла. Заправо, сви полако улазе у поступак уматичења, управо да би могли да остварују субвенције из аграрног буyета. Јер, рачуница казује да вредност субвенције надомести исхрану оваца током зиме, када нема испаше.