Има пара и за џабе!

 је да је капитал код нас скуп. Камате на кредите су пале,  али су још увек више од просечних европских, а код финансирања свака уштеда добро дође.Истина, домаћим предузећима, а посебно малом и средњем бизнису, нуде се бесповратна средства разних фондова и институција, но и то све иде преко банака.

Зато охрабрује вест да Народна банка Србије разматра побољшање прописа који регулишу рад бездепозитних финансијских институција. Привредницима би то олакшало приступ средствима, смањило цену новца и истовремено утицало на повећање конкурентности. Закон о бездепозитном финансирању могао би да донесе би милионе капитала под повољнијим условима, што би посебно било добродошло у области зоне социјалног предузетништва.

Док чекају да нови прописи прођу скупштинску процедуру и постану примењиви у пракси, нашим привредницима је на располагању и низ других инструмената који нису везани за комерцијалне кредите. О чему бу убудуће требало да размисле, професор  Београдске банкарске академије др Бранислав Живановић каже:



- Скупљање новца на Берзи је најприкладнији алтернативни облик финансирања домаћих привредних друштава.То је на Београдској берзи могуће кроз процес иницијалне јавне понуде – ИПО, о чему говоре и повољна искуства земаља Источне Европе. Показало се да су она тржишта капитала на којима је држава спровела приватизацију методом ИПО успевала да привуку приватни капитал и докапитализују се на тржишту. Ова врста финансирања је код нас посебно погодна за брзорастуће компаније и то оне мале и средње, а првасходно из технолошког сектора. Берзански модел финансирања одговара компанијама које имају добре пословне резултате, процесе и идеје, али немају могућности да за обезбеђење кредита понуде потребна средства  према свом капиталу.



Живановић наглашава да би наши привредници требало посебну пажњу да обрате на фондове..Новац који се преко њих добија је често у целини или делимично беповратан.

- Код нас се највише говорило о ИПАРД-у. Та средства смо већ могли да кориситимо. Новац од стране ЕУ није одобрен јер нисмо испоштовали процедуре и нисмо кадровски оспособили администрацију. Морамо знати да се оваква средства дају да би националне економије и њихове владе стриктно пратиле полтику ЕУ



Живановић наглашава да  сем ИПАРД.а, Србија има приступ и другим фондовима попут Хорајзона 2020 и Козме. Средства су намењена већим произвођачима и ван сектора пољопривреде, али су процедуре одобравања компликоване. Забрињава што је котизација коју је и Србија платила прошле године, по својприлици, била већа него што је био износ средстава која су предузећа укупно повукла.



- Главни проблем код коришћења фондова је за наше привреднике сам процес. Он је дуг, неизвестан, наши људи су још увек необавештени а домаћа админстрација необучена да прихвати нове услове и подржи их. Зато ће ту обука бити неопходна за све: привредници који желе ова средства мораће да се навикну на прецизно планирање, реалне калкулације и стриктно поштовање рокова – сматра Живановић. - -Најбоље резултате у финансирању код нас су постигли АПЕКС фондови, те кредитне линије преко Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој.То је ишло преко комерцијалних банака. Све ове нове могућности неће много засметати банкама.

Душанка Вујошевић

Средства регионалних организација

Поред новца под повољним условима, нашим привредницима се нуде и средства регионалних организација. Од ове године код нас у Војводини  бесповратна средства нуди фонд “Просперитати”, што значи да новац стиже  Мађарске. Основни услов је да апликанти имају и српско и мађарско државњанство.



- Ми обезбеђујемо за пројекте 80 одсто средстава бесповратно, а преосталих 20 мора да обезбеди апликант - каже управник “Просперитати” Балинт Јухас. - До сада смо имали два конкурса У првом кругу почетком ове године  поделили смо 10 милиона евра, а у другом пролетос упола мање. Помагали смо мала и средња предузећа, пољопривредна газдинства, младе брачне парове који отпочињу бизнис. Зависно од помоћи и утрошеног новца, они који су га добили, не могу да отуђе, издају или расходују на рок од три до седам година оно што се тим новцем купило, било да се ради о машини, локалу, возилу...

-