Илегални вртићи, геронтолошки центри, кафане...

који своје пословање нису регистровали. Наиме, иако се суочавају с виском новчаним казнама, које иду и до 2.000.000 динара, постоји много фирми које нису регистроване, а послују и своје производе или услуге пласирају на тржиште.

На тај начин вишеструко се оглушују о поштовање прописа јер, осим што запослени који раде у њима нису пријављени, не остварују стаж, а послодавци им не уплаћују доприносе и порезе, пословање нерегистрованих предузећа угрожава и рад оних фирми које послују у складу са законом. Таквим радом и пословањем нерегистроване фирме на тржишту изазивају нелојалну конкуренцију јер су у прилици да исте производе или услуге пласирају по ценама повољнијим од оних који послују савесно и по прописима.

Да би се таквом начину пословања стало на пут, проширена је надлежност Инспекције рада. Наиме, у складу са Законом о инспекцијском надзору, који се примењује од прошле године, инспектори могу контролисати и нерегистроване фирме, што раније није био случај, па резултати нису изостали. Тако је на основу података Минстарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 30. јула 2015. године, откако је почела примена одредби поменутог закона, до краја јула ове године Инспекција рада открила 852 фирме које су пословале, а нису биле регистроване. При томе је у тим фирмама затечено више од 800 радника без пријаве, који су радили на црно.



Највише нерегистрованих фирми бави се трговином, угоститељством, личним услугама, поправком и одржавањем моторних возила, прерадом и обрадом дрвета и производњом предмета од дрвета, занатским услугама и извођењем грађевинских радова. Међутим, инспектори рада затицали су и нерегистроване вртиће, кладионице, геронтолошке центре...



Наравно, несавесни послодавци, који послују нерегистровано, суочавају се с последицама таковог пословања. Наиме, када утврде да неко нерегистровано обавља делатност, инспектори рада одмах доносе решења којима се нерегистрованим фирмама налаже да без одлагања покрену прописани поступак за упис у одговарајући регистар. Истовремено, забрањује се даљи рад све док нерегистрована фирма не испуни за то прописане услове.



Инспектори рада против нерегистрованих субјеката подносе и захтев за покретање прекршајног поступка. Законом о инспекцијском надзору прописане су новчане казне од 50.000 до 500.000 динара за физичко лице које обавља делатност или активност нерегистровано. Уколико је обављање одређене делатности или одређене активности дозвољено једино у форми правног лица, за тај прекршај се казна за физичко лице креће од 200.000 до 2.000.000 динара.



Д. Млађеновић

 

Прелаз у легалне токове



Захваљујући контроли нерегистрованих фирми, значајно се повећао број оних које су из нелегалних токова пословања прешле у легалне.

То поткрепљује и податак да је од лањског јула до краја јула ове године број регистрованих привредних субјеката повећан више од 4.000.