Хтели да дају 100 милиона евра, а сад им и то много
За пољопривредни комбинат Београд (ПКБ), све су прилике, нико се неће отимати док му цена не падне и испод досад најниже помињане – 91 милион евра. Наиме, они који су лане размишљали о томе да за тај,
једини преостали непродат комбинат у Србији, дају 100 милиона евра, данас нису сигурни да је, с обзиром на драстичан пад цена свих пољопривредних производа, то реална цена.
– Када би се направио шири конзорцијум, од четири -пет компанија, који би купио ПКБ, то би било изводљиво, овако не, цена није прихватљива ни за кога – каже за „Дневник” власник компаније „Матијевић” Петар Матијевић, који је пре годину, заједно с „МК групом” Миодрага Костића формирао конзорцијум за куповину ПКБ-а.
У априлу прошле године, када су се та два бизнисмена удружила зарад куповине београдског комбината, помињало се да су спремни да дају 100 милиона евра. Подсетимо, последњег дана 2015. године Агенција за приватизцију објавила је јавни позив за продају имовине ПКБ-а, а почетна цена била је 51 одсто процењене вредности сталне имовине – око 154 милиона евра. Продаја је требало да буде обављена јавним надметањем, али на отварању понуда 2. марта ове године није било заинтересованих. Сада се, по незваничним информацијама, Влада Србије и Град Београд спремају да спусте цену на 91 милон евра, што је 30 одсто тржишне вредности те компаније.
– Пад цена пољопривредних производа је драстичан. Пшеница бележи рекордно ниске цене у протеклих седам-осам година, слично је и с кукурузом, свињама... У сваком случају, постоји ризик улагања у ту област – указује Матијевић.
Пре неколико дана градоначелник Београда Синиша Мали изјавио је да ће Град покушати да с Министарством привреде нађе решење за ПКБ и да ће предложити да се иде на још један покушај продаје по цени нижој од 154 милиона, од које је требало да почне надметање.– Имамо алтернативу да покушамо аукцију по нижој цени и видећемо какав је став Министарства по том питању – рекао је Мали, подсетивши на то да је крајњи рок за реструктурирање тог предузећа крај маја, те да је ПКБ оптерећен обавезама од 60 милиона евра.
Он је нагласио да не би било добро да предузеће оде у стечај, за шта постоји могућност, и да такав сценарио треба да се избегне.– Размотрићемо даље кораке и биће одлучено да ли ће се објавити нови јавни позив под релаксиранијим условима – изјавио је министар привреде Жељко Сертић. – Минимална цена испод које имовина не сме да се продаје је 30 одсто процењене вредности.
Од сталне имовине ПКБ-а, између осталог, продаје се 17.677 хектара земљишта у општинама Палилула, Сурчин и Зрењанин, грађевински објекти који се користе у пословне сврхе, удели ПКБ-а у појединим предузећима – „Еко-лабу”, „ПКБ–Агроекономику” – Институту за научноистраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди, Пољопривредној авијацији ПКБ-а, Ветеринарској станици ПКБ-а.
Процењена вредност променљиве имовине ПКБ-а на крају 2014. године износила је 39,6 милиона евра, а сталне имовине 303,9 милиона евра.
С. Глушчевић
Није мало 21.000 хектара
ПКБ тренутно обрађује око 21.000 хектара земље и половина тих површина углавном служи за производњу сточне хране, док се на осталима производе ратарске културе. У власништву има 1.400 хектара грађевинског земљишта и 5.200 хектара пољопривредног. У ПКБ-у и зависним предузећима има око 2.000 запослених. Пре две године, на позив Агенције за приватизацију, стигло је 11 писама о намери домаћих и страних компанија, да би интересовање могућих купаца потом стално падало.