Храна и пиће једу образовање

Различите су и потребе и примања, али постоје трошкови који се морају платити, а има и оних који нису неопходни. Ипак, колико се може с просечним зарадама и колико је оних који их кући донесу тешко је рећи јер много је и оних који не раде или зарађују минималац па је извесно да многима много недостаје,

Просечна зарада у Србији прошлог месеца је била готово 46.000 динара, а да би се напунила просечна потрошачка корпа, било је потребно чак 67.000 динара, док је за ону минималну требало око 35.000, што, казано језиком статистике, значи да је за пуњење просечне потрошачке корпе у марту било потребно 1,46 просечна зарада, док је за минималну било довољно 0,76 просечних зарада. То практично значи да је за покриће просечне потрошачке корпе потребно да у породици раде двоје, зарађају бар једну просечну и једну минималну  зараду, па ако немају превелике прохтеве, могли су покрити трошкове просечне потрошачке корпе. Они који зарађују мање морају изузетно добро да економишу, да процене шта им је заиста потребно и шта морају ставити у минималну потрошачку корпу, а извесно је да много чега морају и да се лише. 

Структура обе потрошачке корпе је веома занимљива. Осим што су издаци различити, те корпе разликују се и по процентуалном учешћу одређених трошкова. И мада се у обе корпе највише новца издвајало за храну и пиће, а најмање за образовање, у минималној на храну процентуално је отишло више него у просечној, а на образовање мање. Тако је у мартовској просечној потрошачкој корпи на име трошкова за храну и пиће ишло око 29.000 динара, односно готово 40 одсто новца, а у минималној око 16.000 динара, односно више од 45 одсто примања. Истовремено, трошкови за образовање у просечној потрошачкој корпи били су око 500 динара, или 0,70 одсто, док је у минималној корпи на име тих трошкова издвојено 122 динара, или 0,35 одсто.

После хране и пића, највише новца издваја се за становање, струју и гориво, на које оде око 20 одсто износа у структури обе потрошачке корпе, односно око 13.600 и око 6.800 динара, а потом следе трошкови за алкохолна пића и дуван – који захватају 8,1 и 7,28 одсто, односно око 5.300 и 2.500 динара. За трошкове здравства издваја се око четири одсто примања – односно 2.400 и око 1.300 динара, а за рекреацију и културу 4,71, или око 3.150 динара – у просечној потрошачкој корпи, док се у минималној за те намене може одвојити 3,07 одсто или око 1.100 динара.

Значајна ставка у потрошачкој корпи су и трошкови транспорта – у просечној је издатак за те намене око 5.200 динара, или 7,74 досто, док је у минималној око 2.100 динара, или шест одсто. Трошкови за комуникације износе око 2,5 одсто у обе потрошачке корпе – око 1.800 динара, односно 850, за куповину одеће и обуће у просечној потрошачкој корпи мамењено је 4,63 одсто новца, односно око 3.100 динара, а у минимланој је на име тих трошкова планирано 3,44 одсто, или око 1.200 динара.

За намештај, опремање и одржавање домаћинства у просечној потрошакој корпи идзвајано је око 3.000 динара, а минималној упола мање. За трошкове одласка у ресторан и хотел 1,19 одсто, односно око 800 динара у просечној, односно 265 динара, што је 0,76 одсто минималне потрошачке корпе.

И кад се намире ти трошкови, преостали новац може се потрошити  за остала добра и услуге. У просечној потрошачкој корпи  за те намене остаје 3,37 одсто или око 2.250 динара, а у минималној потрошачкој 3,55 одсто, или око 1.200 динара.

Д. Млађеновић

Како живети с минималцем

Велико је питање како се сналазе и како пуне корпу, која је свакако минимална, они који радећи сваког месеца зараде минималац, а таквих је у Србији много. У марту је минимална зарада, уз сатницу од 121 динар, била 22.300 динара, а прва два месеца ове године, као и прошлог месеца за око 2.000 динара мање, односно око 20.300 динара.