Гулан: Кинези купују сав вишак рода пшенице?

 каже члан Академијског одбора за село САНУ Бранислав Гулан.

Поред тога извезено је и 226.378 тона брашна, а за извоз нам остаје још 1.435.000 тона пшенице.

Након завршетка жетве у 2015. години, у којој је са 589.000 хектара добијено укупно 2,4 милиона тона хлебног зрна, или 4,1 тона по хектару, до почетка овогодишње жетве у свет је из Србије извезено 789.389 тона  пшенице.

Понајвише у јулу 2015. године, чак 104.799 тона, а најмање у јуну 2016. године само 28.699 тона.

Пшеница и брашно су се у протеклих годину дана највише извозили у Македонију, Босну и Херцеговину, Италију, Албанију, Хрватску, Словенију.

Према проценама новосадске ,,Житоуније'', у Србији је завршена овогодишња жетва на нешто већим површинама од прошлогодишњих, а процена је да ће се са 595.000 хектара добити укупно 2.885.000 тона пшенице.

Такав род и залихе обезбедиће Србији, поред подмирења домаћих потреба које су на месечно нивоу од око 120.000 тона, да може у наредних годину да извезе 1.435.000 тона пшенице, наводи Гулан у писаној изјави.

Посебно интересовање за куповину свих тржишних вишкова пшенице из Србије, показала је Кина.

Ова земља је спремна чак да у наредних десет до 20 година унапред финансира производњу пшенице у Србији, и да тако ,,на зелено'' практично купи све што буду тржишни вишкови.

"То су ипак за сада само интересовања, а разговори су у току", наводи Гулан.

Србија је крај овогодишње жетве, дочекала са 300.000 почетних залиха, па са новим роком укупно располаже са 3.185.000 тона пшенице.

Процена је да нам је да је за семе потребно 150.000 тона, потрошњу у млиновима 1.200.000 тона и за сточну храну око 200.000 тона.

Нову жетву у 2017. године треба да дочекамо и са резервама од најмање 200.000 тона, истиче Гулан.

Иначе, у жетви је учествовало и 25.000 комбајна и око 408.000 трактора.

Пољопривредници нису задовољни са ценом пшенице, која је много нижа од цене кукуруза, што се ретко кад дешава, истиче Гулан.

Сада се за килограм добија тек око 15 динара, а препорука је да се жито остави у складиштима па да се чека евентуална већа цена.

Иначе, по рачуници Задружног савеза Војводине цена трошкова производње килограма пшенице износи око 20 динара, па би тако зарађивали тек ако би им се род платио по 22 динара по килограму, додаје Гулан.

"Држава се и ове године оглушила о  захтеве сељака да купи део рода за робне резерве. Када би држава купила део рода за робне резерве и то око 200.000 тона и платили по 17 динара, то би утицало на смиривање тржишта и расположења код пољопривредника", сматра он.

Гулан подсећа да је у току израда правилника за откуп пшенице по класама.

"У СФРЈ је тај правилник постојао и примењивао се све до краја 1988. године. Приметно да од тада и расту незадовољства паора из Србије, бар када је пшеница у питању", упозорава Гулан.

(Танјуг)