Грађани јуре јефтине кредите, а банке сигурне платише

а осим што су се и привреда и грађани, а и банкари, лакше одлучивали за кредит, и старе обавезе су ажурније измириване. Тако се доцња први пут у неколико претходних година спустила код правних лица испод 20 одсто, односно, како кажу подаци Удружења банака Србије и Кредитног бироа, била је 19,3 одсто.

О томе колико се поменути подаци могу тумачити као почетак бољих показатеља за ову годину декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић каже:

– Мислим да у овој години не треба очекивати пад камата код кредита у домаћој валути – наводи он. – За оне индексиране све ће зависити од политике Европске централне банке.

Што се тиче раста кредита, Ханић сматра да су расту зајмова у сектору становништва највише допринели они за рефинасирање. То је одговарало и банкама и клијентим, који су смањили терет, а банке ризик и обезбедиле редовнију наплату. Осим тога, лане је активирано доста хипотека, залога и других инструмената обезбеђења кредита и код привреде и код грађана. Банке често преко кол-центра и адвоката опомињу несавесне клијенте, што је такође допринело томе да су обавезе за рате добиле право првенства у односу на друге.

Подаци Кредитног бироа УБС-а потврђују ту тезу. Кредити за рефинансирање у сектору становништва су највише порасли у 2015. години – 59,2 одсто. Укупна сума је последњег дана децембра била 48,61 милијарди динара.

Секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић сматра да су побољшања на самом концу 2015. сезонског карактера. Крајем године привреда живне и велики системи измирују обавезе ажурније него током године. Истовремено, продаја НПЛ-а даје резултате, а томе је допринео и другачији порески третман код отписа тих зајмова.

Кредитна активност код правних лица повећана је 0,3 одсто, а сума зајмова се зауставила на 1.393 милијарде динара. Занимљиво је да су грађани годину завршили с нешто више од половине те суме – 711,38 милијарди динара, колико је било њихово укупно задужење. Као и обично, грађани су ажурнији код измиривања обавеза па је отплата 7,3 одсто кредита каснила. Али, они су током ове године, за разлику од привреде, погоршали скор јер је децембра 2014. кашњење било 6,8 процената, а код привреде 20,7 одсто, односно већ поменутих 19,3.

Хоће ли банкари ове године радије у фокусу имати привреду него грађане?

– То је извесно – каже Ханић. – Код одобравања кредита компанијама ради се о већим сумама и већем ризику па ту не треба очекивати промене.

Док су за грађане камате већ подуже једноцифрене, за компаније се крећу од десет до 15 одсто. Да би снизиле камате, банке траже да предузеће добро ради, затим да може да понуди добруи хипотеку или гаранцију те да је на време и ажурно измирило претходне кредитне обавезе. Таквих у Србији нема много па камате остају ту где су, уз евентуалне „козметичке” измене.

Д. Вујошевић

Ненаплативи зајмови мало мањи

Као један од криваца за високе каматне стопе код нас се спомињу ненаплативи кредити – НПЛ. Њихов број пада, тачније с 24 одсто смањио се у 2015. на 20. О колико великом постотку се ради довољно говори податак да их је 2007, пред почетак глобалне кризе, у Србији било веома мало – 4,7 одсто. То говоре подаци Удружења банака и Кредитног бироа Србије. Дугалић каже да је проценат НПЛ-а још увек велики, али да је боље да буде и четири одсто мањи него већи.