Голубовић: Пред паоре се не излази са обећањима без покрића

смањеним буyетом, што је управо показатељ да Влада Србије жели да ствари ставља на своје место, онако какве и јесу, само полази од оног што имамо и што може да испуни, а не да стиче поене на бази обећања без покрића, категоричан је државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Данило Голубовић, подсећајући да је пољопривреди за ову годину издвојено 4,9 одсто државног буyета, односно да са јавним дугом од 11 милијарди динара који треба да се измири на име субвенција, тај удео је 6,1 одсто.

– Не можемо да трошимо паре које немамо. Истина, политичке странке су раније обећавале пред изборе све и свашта. Могли смо и ми обећати 20.000 динара по хектару за ратаре, па да врло брзо, неколико месеци касније кажемо да пара више нема. Ми смо имали ситуацију, баш због тога што се политика озбиљно мешала у пољопривреду да су стално даване паре којих нема, на бази пре свега политичких обећања и ми би, да смо наставили тако вероватно били принуђени да се врло брзо суочимо да цео аграрни буyет чини дуг из претходне године. То не би било коректно према пољопривредницима и то није политика коју Влада Србије спроводи, нити ће да спроводи убудуће. Можда то може да нам узме неке гласове, али када људи схвате да желимо да у кући трошимо оно што имамо и оно што је кућа створила, можда ће нам то донети и више гласова, него одмоћи у политичкој кампањи – каже за наш лист Голубовић.

Наш саговорник је додао да су паре које смо имали на располагању расподелили, али мисли да они који се баве сточарством треба да знају, пре свега одгајивачи оваца и други, да су управо те паре сачуване и највећим делом усмерене према сточарству.

– Ова влада је управо Законом о субвенцијама у пољопривреди и руралном развоју први пут, после дужег периода, дала значај сточарству. Имали смо због тога нападе од ратара из Војводине, али то смо свесно урадили јер је 20 па и 30 година сточарство у Србији девастирано, тако да имамо озбиљан егзодус сточарства, а сви који смо били у овом бизнису, а и ја сам био у овом бизнису, да ако нема сточарства нема ни ратарства, колико год се ратари бунили. Опредељење је да се већи део средстава усмери за инвестиције за сточарство јер сматрамо да ако унапредимо сточарство да ће ратарство итекако имати бенефита од тога, пошто знамо да је стајско ђубриво итекако потребно и драгоцено за унапређење квалитета пољопривредног земљишта. Значи, посредно развијено сточарство врло добро може да делује на развој ратарства - предочава Голубовић.

Поједине мере које су уведене први пут, као што је то случај у овчарству, допринеле су да је сада дупло више број грла у односу на претходну годину, што према тврдњама Голубовића значи да је мера итекако дала ефекат.

-  С друге стране, ми смо први који смо увели подстицај пчеларима 600 динара по кошници, јер сматрамо да је пчеларство једна од врло пропулзивних делатности у Србији, да наш мед по квалитету има тражњу у целом свету, тако да се и овај подстицај показао добрим. Први пут је ова Влада увела и подстицај произвођачима рибе, што до сада никада није било. Да тај сегмент производње поспеши, јер у Војводини, поготово у Банату има велики број рибњака и могућности за производњу рибе – указује Голубовић.

Он додаје, да било шта друго да причамо “неке бајке око смањених субвенција у ратарству биле би нереалне”.

- Наравно да је то ратарима недовољно, али мора се знати једну ствар која се стално прича, а није тачна, управо о субвенцијама у Европској унији. Шеф сам Тима Владе Републике Србије за преговоре са ЕУ за пољопривреду за сва три поглавља и шеф Тима за преговоре са Светском трговинском организацијом, тако да сам упућен у ову проблематику. Нашим пољопривредницима обично у погледу висине субвенција у ЕУ причају само половину приче, јер паори из ЕУ да би добили те субвенције, које су неспорно далеко веће, морају да прођу унакрсна усаглашавања, односно, морају да испуне услове да би могли да се пријаве за субвенције, испуне елементе добре пољопривредне праксе и одређене еколошке услове. Обично у пракси је то да паор у ЕУ мора да уложи својих 10 до 20 хиљада евра, некада и 50.000 евра, да би уопште могао да аплицира за те субвенције које јесу веће него код нас, тако да већ у старту креће са минусом за уложену суму и ко зна после ког периода ће то надокнадити, тако да прича не може да буде једнострана. А, друго, систем контроле субвенција у ЕУ је драстично оштрији него што је код нас. Код нас, поготово до сада, практиковано је да се пријави газдинство, површине, сетвену структуру и у једном моменту за пет-шест дана или после неког периода, паре само легну на рачун, а нико не зна да ли су те паре одлазиле на куповину нових пољопривредних машина, да ли су отишле на свадбе или куповину намештаја, док у ЕУ код утрошка пара од субвенција то није тако. Систем контроле је код нас најлабавији и систем трансфера субвенција пољопривредницима је изузетно либералнији него што је у ЕУ, тако да причу о субвенцијама треба погледати са обе, а не само с једне стране – сматра Голубовић.

Државни секретар Голубовић наглашава да су све мере које су предузете усмерене да се квантитативно и квалитетно генетички подигну наши ресурси у сточарству и да у том сегменту Србија покаже, пре свега Војводина где је велики број пашњака, да се расположиви потенцијали искористе на најбољи могући начин.

– Нико се не радује томе што су субвенције смањене, нити је неко мазохиста па хоће да смањује субвенције и иде у кампању “да му људи уши заврћу”. Наш циљ је да мешање политике у пољопривреду сведемо на минимум, јер чињеница је да су поједини министри који су били политички опредељени, итекако направили штету пољопривреди штитећи политику странке, а не општи интерес ресурса који су водили. То више не може да буде, или може, али ћемо сви пропасти. Мере које се предузимају, домаћински и одговоран приступ предуслов је да пољопривреда полако крене у успон и развој, што је боље него да причамо исту причу као до сада – закључује Голубовић.

Милорад Митровић