ГМО прети, одбрана на дугом штапу

 у оквиру дводневног научно-стручног саветовања „Добар дан домаћине“ одржаног на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Протеклу 2015. Галетин је оценио као стабилну и годину релативно ниских цена, те је навео да ће се актуелни ниво од 16,05 динара по килограму жутог зрна без ПДВ-а задржати и у овој години, са могућим варирањем до једног динара.

– С обзиром на то да је кукуруз своју примену нашао и у фармацеутској индустрији, као и у разним погонима, а и у производњи биоетанола, очекује се раст његове тражње у будућности – навео је Галетин и додао да кинеска привреда посустаје, иако је Кина била највећи модератор тражње, а да Русија тренутно представља једну од највећих аграрних сила света, упркос геополитичким променама и утицајима.



Предавачи су упозорили пољопривреднике, а на скупу „Добар домаћин” их се окупило више од хиљаду, на разне болести кукуруза које су пронађене према најновијим лабораторијским истраживањима, као и присуство токсина. Паори који сеју кукуруз требало би стога посебну пажњу да обрате на кукурузну пипу, златицу, пламенац, памукову совицу, кукурузно црвенило, гриње, лисне ваши, као и на фитопатогене гљиве на клипу кукуруза.



–-Мониторинг усева указује на велике климатске промене, а даља истраживања показују и то да је, рецимо, у Панчеву забележен највећи број оболелих клипова кукуруза – навела је руководилац Прогнозно-извештајне службе заштите биља Војводине Драгица Јанковић.

Највећу пажњу изазвало је излагање др Ненада Васића који је упозорио шта ће се десити ако Европска унија прихвати гајење ГМО кукуруза, а Србија не, и колико је уопште наша одлука о томе да ли ће се на територији Србије гајити генетски модификовани усеви.



– У Америци се већ двадесет година гаји генетски модификован кукуруз, поред обичног. Тренутно се у Европи воде велике борбе око увођења ГМО, али ако Европска унија прихвати гајење ГМО кукуруза, а Србија одлучи да то одбије, ипак путем полена може дођи до потпуне контаминације нашег кукуруза – рекао је др Васић и додао да ће, уколико околне земље чланице ЕУ прихвате ГМО, из њих ће нам ветар донети полен и наш кукуруз ће за две године бити потпуно заражен.



Уколико Србија ипак прихвати да уведе ГМО, постоји, навео је др Васић, решење за оне пољопривреднике који желе да саде искључиво органски кукуруз, а кључ су хибриди који спречавају да ГМО из околине зарази органски гајен кукуруз.

– Они који заговарају примену ГМО кажу да се у будућности органски гајен кукуруз неће моћи одбранити од пламенца – навео је др Васић. –Међутим, на тржишту постоје пестициди који се боре против ове штеточине.



Васић је појаснио и да иако Србија не прихвати ГМО, чак ако и не уследи контаминација наших њива у року од годину дана, опет ће доћи до „шверца“ семена из Мађарске, Хрватске, Румуније – јер ће бити исплативо.

– Решење овог проблема је обележавање и етикетирање производа, шта садржи, а шта не садржи ГМО. Запањили бисте се када бисте знали шта све са етикетом здраво, уствари, у себи садржи генетски модификоване састојке – рекао је Васић и упозорио на чињеницу да ако се гаји обичан кукуруз до њиве на којој је засађен ГМО, доћи ће до 60 одсто контаминације органских клипова.

Маша Стакић