Генералу посрнула предузећа, а држави порез

корак за распетљавање кризе у којој су и фирме и њихови дугови.

Поуздани извори прецизирају да је ККР заинтересован за кредите које не враћа Мирослав Богићевић, односно „Фармаком”, а који су тешки 400 милиона евра. Други на листије некадашња перјаница СПС-а Горан Перчевић, односно трговачка кућа „Интеркомерц”, чији је дуг 160 милиона. На треће место пласирао се власник „Беохемије” Жељко Жунић, а с њим и дуг од 150 милиона евра. Осим тога, КПР интересују и државна предузећа, попут РТБ-а „Бор”, ЕПС-а и „Србијагаса”, односно њихова ненаплаћена потраживања.

Стручњаци процењују да је добро што има интересената из иностранства за нашу привреду и на тај начин. Што се тиче Војводине, у Покрајинској привредној комори за сада немају података о томе шта би то значило за тај део земље, али сматрају да би анализу требало направитишто пре.

Хоће ли тај фонд, који се повезује с именом бившег генерала ЦИА Дејвида Петреуса, успети у реструктурирању посрнулих српских предузећа, остаје да се види. Тек, од некога ко је примљен у Влади Србије и разговарао с премијором Александром Вучићем очигледно се много очекује. Које интерсе имају они а које ми, и може ли се остварити комбинација „вин-вин”, односно дупла победа? О томе међународни консултант Милан Ковачевић каже:

– Јасно је да је фонд заинтересован да преузме дугове уз дисконт – објашњава Ковачевић. – Такви аранжмани су у свету уобичајени. Интерес фонда, било којег па и овог, јесте да заради. Чињеница да је примљен у Влади говори о томе да је и држава заинтересована за тај аранжман. Она би за поменуте компаније, уколико до споразума дође, могла наплатити порез уз одговарајући дисконт. Сада се томе не могу надати.

О томе какав би конкретан интерес ко ту имао Ковачевић каже:

– Нови власник тих предузећа ће покушати да од банака откупи кредит уз дисконт. Ако и банци то одговара, направиће добар посао. Ту су затим и могућности које пружа наш закон о стечају. Онај ко купи дуг таквог предузећа, може га конверзијом претворити у власнички удео и направити профитабилно предузеће. Друга опција је распродаја имовине у предузећу па колико се добије – објашњава тај стручњак.

У медијима је ових дана било потцртано бивше занимање будућег власника уз дозу чуђења. Ковачевић наглашава да је добро што се странци интересују за наше комапније, па и оне неуспешне – ми имамо стратешки циљ да будемо што присутнији на међународном тржишту. О томе колико би то преузимање утицало на привреду у Војводини председник ПКВ-а Ратко Филиповић каже да о томе тек треба направити анализу, те да ће предложити да је ураде заједно с колегама из ПКС-а.

Власници КПП-а били су заинтересовани да преузму „Дунав храна групу”. У њеном саству су и млекара из Суботице и компанија „Бамби–Банат”, у чијем саставу су, осим „плазме”, и кондиторска фабрика из Вршца, али и „Имлек” и „Књаз Милош“, које не треба посебно представљати.

Шта могу очекивати банкари и њихови садашњи и будући клијенти ако се цео аранжман оствари?

– Ако се растерете биланси пословних банака, привреда би могла очекивати нови кредитни талас – каже професор Београдске банкарске академије др Бранко Живановић. – То значи и нову упосленост капацитета, нова радна места, што је свакако добро.

Д. Вујошевић

ККР најзаступљенији у медијима

У Србији је ККР најзаступљенији у сфери медија. Њихова кћерка-фирма „Јунајтед група” је власник кабловског оператера СББ. Поседују још и „Тотал ТВ” те „Гранд продукцију“. Ту су још и ТВ Н1, „Спорт клуб”, „Синеманија” и дечја ТВ „Ултра”. Уколико преузму потраживања „Фармакома”, постаће и већински власници новосадске компаније „Дневник Војводина прес” и тачно половине београдске компаније „Политика новине и магазини”. Хоће ли у том случају бити посла и за Комисију за заштиту конкуренције у домену медија, остаје да се види ако до аранжмана дође.