Газде не плаћају, а радници ћуте
Ниједан радник се током 2015. није обратио Инспекцији рада због неисплаћене увећане зараде за рад на нерадни дан неког државног празника. То не значи да су послодавци
у Србији поштовали закон, већ да запослени не знају да могу да траже помоћ инспектора у таквим случајевима или не смеју да то учине. Једини начин да се поштује процедура јесте одговорност газде или храброст радника да пресавије табак. По истраживањима синдиката, најугроженији су они који раде код приватника, и то најчешће у трговини и текстилној индустрији. За њих су у 90 одсто случајева празничне дневнице и даље само мртво слово на папиру.
Како објашњавају у Инспекторату за рад, чланом 108 Закона о раду прописано је да запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то за рад на дан празника који је нерадни дан најмање 110 одсто од основице.
Државни празници Републике Србије су Нова година, Дан државности – Сретење, Празник рада, Дан победе и Дан примирја у Првом светском рату. Осим државних празника који се празнују нерадно, у складу са чланом 5 радно се празнују Свети Сава – Дан духовности (27. јануара), Видовдан – спомен на Косовску битку (28. јуна), Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату (22. априла) и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату (21. октобра).