Газде хоће практиканте, али без икаквих обавеза

у току школовања стекну практична знања. Наиме, они су у оквиру пројекта „Пракса – моја шанса” понудили стручну праксу за младе, као и запослење, али су наишли на проблем да се млади пре одлучују да седе код куће и чекају yепарац, него да раде за мале плате. Пошто сматрају да је важно да млади стекну практична знања, послодавци су на свом сајту отворили Берзу пракси, чији је циљ да се укључи што више приватних компанија да би се добило што више квалификованог и потребног кадра.

Послодавцима смета и то што закон није јасно дефинисао праксу, а бројна питања се постављају и о уговорима о накнади с незапосленим младим особама који се склапају, с обзиром на то да су огромне разлике у порезима и доприносима на оне с накнадом или без накнаде. По њима, проблем би се могао решити смањењем пореза и доприноса који они треба да плате држави зато што узимају незапослене на обуку и само би то омогућило младима да несметано стекну радна искуства.

Но, претходна искуства показала су да уз добру вољу нема проблема за обављање стручне праксе, тим пре што је плаћа држава. Као активна мера запошљавања, пре свега младих, стручна пракса у фирмама, како приватним тако и јавним предузећима, уведена ове године јер се претходних година звала „Прва шанса”. Планирано је да ове године кроз стручну праксу прође око 5.000 младих и за ту неману је издвојено 900 милиона динара. Реч је о новцу из буyета и локалних самоуправа који ће бити издвојен за мере активне политике запошљавања. Као циљна група узети су млади јер их тренутно на евиденцији незапослених има 270.000. Од толиког броја, 20 одсто нема никакве квалификације, а 50 одсто има само средње образовање и вештине које нису довољне и одговарајуће на тржишту рада. У овогодишњем јавном позиву НСЗ-а за реализацију програма стручне праксе у циљу стицања услова за полагање стручног испита наведено је да НСЗ кроз програм стручне праксе финансира, најдуже 12 месеци, незапослена лица која се први пут стручно оспособљавају за занимање за које су стекли образовање. Током трајања програма стручне праксе, НСЗ исплаћује 12.000 динара незапосленом са средњим образовањем, 14.000  за оне с вишим или високим трогодишњим и 16.000 динара за оне с најмање четворогодишњим високим образовањем. Осим тога, НСЗ плаћа и допринос за случај повреде на раду и професионалне болести. Право да учествују имају и приватни и јавни сектор.

Дакле, држава покрива зараду незапослених младих особа на пракси у неком предузећу. Уколико предузеће има новца, може уз ту обавезну накнаду да младим практикантима да више новца. Неки послодавци, а поготово у јавном сектору и успешне стране компаније, то и чине. Оно што многи послодавци, и поред изражене потребе за младима на стручној пракси не чине, јесте потписивање уговора о накнади с практикантима јер им је много исплативије да га не потпишу. Наиме, на уговор без накнаде с младима на стручној пракси послодавци плаћају само шест одсто пореза и доприноса, док уколико потпишу уговор с накнадом тај намет износи чак 36,3 одсто. Због тога, а на штету младих који раде стручну праксу, газде не пристају на то да с њима потпишу уговор о накнади и то може бити разлог зашто незапослени не желе да се јаве за програм стручне праксе.

Љ. Малешевић

Прво радно искуство стекло 45.000 младих

У случају стручне праксе не заснива се радни однос, већ се незапосленој младој особи пружа могућност да се стручно оспособи и да на крају полаже стручни испит. Од 2009. године, када је програм „Прва шанса” почео, у њему је учествовало око 45.000 младих, а 80 одсто њих остало је да ради у фирмама у којима су стекли своје прво радно искуство.