Гаса и струје ће бити, а топлане смањиле дугове

 „Елекропривреде Србије”, ЈП „Србијагас” и дражавних институција. Топлане имају мање дугове него икада, складиште природног гаса у Банатском Двору је пуно, а ЕПС је спреман за испоруку струје и топлотне енергије.

Систем даљинског грејања са 6.000 мегавата инсталисане топлотне снаге је, како је речено на конференцији „Како ћемо се грејати током предстојеће зиме”, коју су организовали ЈП „Електропривреда Србије” и „Балканмагазин”, у енергетском систему Србије важан елемент. По речима државног секретара у Министарству рударства и енергетике Зорана Предића, енергетски систем је систем спојених судова, у којем искакање у једном сегменту прави проблем у другом.



– Министарство енеретике има значајну улогу у консолидацији даљинског система грејања, а у пословно-финансијском смислу они су у много бољем стању него пре неколико година и дочекују зиму спремнији него раније – рекао је Предић. – Смањени су дугови за основне енергенте и све већи број топлана стаје на ноге. По уредби Владе успостављен је паритет цена грејања и енергената, који, иначе, учествују са 60 одсто у трошковима топлана.

И даље је присутан проблем односа локалних управа према том енергетском ресурсу јер се на топлане не гледа с позиције доброг домаћина него се преко њих води и социјална политика, а то не може бити дугорочно. Енергија се мора плаћати и све је мање простора да енергетика буде социјална категорија јер када је цена струје социјална, то важи и за оне који могу да плаћају пуну цену и за оне који не могу.



Све су чешћи захтеви за искључење са система даљинског грејања, а по речима покрајинског секретара за енергетику, грађевинарство и саобраћај Ненада Грбића, грађани се на то одлучују углавном због цене. С друге стране, постоји и проблем с наплатом, који варира од топлане до топлане. У Војводини је око 144.000 домаћинстава на даљинском систему грејања, а од тога око 70 одсто користи природни гас.

Од око 45.000 купаца ЈП „Србијагас”, 95 одсто су домаћинства. Потраживања „Србијагаса” су око 12,8 милијарди динара од дистрибутера и око 1,94 милијардуод топлана.– Прошле године су дистрибутери у Војводини потрошили око 188 милиона кубних метара гаса, а саме топлане око 118 милиона кубика – рекао је Грбић.



С доласком хладних дана, ЕПС већ годинама постаје највећа топлана у Србији па је, како јер рекао директор сектора ЕПС-а за енергетско економско планирање и системске услуге Миладин Басарић, планирање производње и потрошње кључно, али је доста параметара променљиво.

– Када се зими температура спусти један степен, потрошња струје већа је 1,5 до 2,5 гигават-часа – објаснио је Басарић. – Тако је рецимо, 3. октобра, када је температура пала више од шест степени Целзијуса, потрошње струје порасла 20,5 одсто.



Помоћник генералног директора за економику у „Србијагасу” Милан Здравковић истакао је да је складишта гаса у Банатском Двору пуно, а да је у току израда техничке анализе градње његове друге фазе, чиме би се складишни капацитет удвостручио.

– То је од стратешке важности јер је велико питање, не само за нас већ и за друге земље у окружењу, шта ће након 2019. године бити с транзитом гаса кроз Украјину – рекао је Здравковић, истакавши да се у наредном периоду не очекују велике осцилације цена гаса. 

Д. Млађеновић

 

Нови Сад и Београд не дугују



Дугови топлана, пре свега за гас, али и друге енергенте, указано је на скупу, виши су од седам милијарди динара, а од тога је 4,29 милијарде динара главница, а 2,8 милијарде динара су камате. Истовремено, топлане од купаца потражују 20 милијарди динара. Два највећа система даљинског грејања, Београд и Нови Сад, немају дугове за енергенте.

Топлане „Србијагасу” дугују 6,5 милијарди динара, а највеће проблеме задају „Енергетика” из Крагујевца и топлане у Бечеју и Јагодини. Као позитивно је истакнуто то што држава преко Робних резерви све мање учествује у снабдевању топлана. Прошле године позајмила је топланама 3.000 тона мазута, пре тога 5.000 тона, а ранијих година и по 15.000 тона мазута.