ФС: Фискална консолидација је неспорно успешна

те да је дефицит снажно смањен са 6,6 одсто на 3,7 одсто БДП-а.

Фискални савет наводи да је заправо дефицит трајно смањен у 2015. око 2,4 одсто БДП-а, и да је стварни дефицит с којим се улази у 2016. и наставак фискалне консолидације, заправо око 4,2 одсто БДП-а.

Међутим, истичу да је и фискални дефицит од 3,7 одсто БДП-а за Србију и даље превисок и не обара јавни дуг у односу на БДП.

Наводећи привремене разлоге за смањење дефицита, Савет указује да је до привременог побољшања за око 0,5 одсто БДП-а, дошло због великих уплата државних предузећа у буџет по разним основама.

Како указују, привремена уштеда је и то што нису до краја спроведене планиране политике попут рационализације броја запослених, завршетак приватизације, јавне инвестиције, што је само одлагање трошкова за следећу годину.

Збирно, непланиране и економски лоше уштеде на приходима и расходима у 2015. достигле су приближно 60 милијарди динара, али су делимично потрошене за измиривање, такоде непланираних, једнократних трошкова крајем године од 43 милијарде, каже се у извештају.

Фискални савет је указао да ни рационализација броја запослених у сектору опште државе није спроведена по плану у 2015, а у следеће две године требало би да омогући највеће умањење дефицита.

"Иако су за почетак 2016. била најављена масовна отпуштања, рокови се поново одлажу, што потврђује претходне оцене да се планиране уштеде од ове мере извесно неће ни остварити", наводи Савет.

Савет је критиковао што у 2015. није начињен велики помак у реформама у јавним предузећима, и наводе да организационе промене у Железницама и донекле у ЕПС-у нису довољне да се реше суштински проблеми у овим предузећима и отклоне извори њиховог лошег пословања, а то су вишак запослених, цене испод тржишних, слаба наплативост, технички губици и друго.

Позитивна промена је, додају, што је напокон започето решавање статуса предузећа у приватизацији, али се за најпроблематичнија од њих, како пише, за РТБ Бор, Ресавицу, Петрохемију, Галенику, Симпу и друга, још не назире трајно решење.

Последично, истичу, није ни отклоњена опасност од појаве нових буџетских трошкова по основу губитака јавних и државних предузећа, који су у великој мери осудили на неуспех претходне покушаје фискалне консолидације.

Кад се подвуче црта, Фискални савет наводи да је трајно смањење фискалног дефицита у 2015, не рачунајући дејство једнократних чинилаца, износило је око 2,4 одсто БДП-а, па је стварни дефицит с којим се улази у 2016. и наставак фискалне консолидације заправо око 4,2 одсто БДП-а.

"Иза овог резултата у највећој мери стоји умањење плата у јавном сектору и пензија које је донело трајне уштеде од око 1,4 одсто БДП-а, док је преостале, одрживе уштеде, од око један одсто омогућила боља наплата пореских прихода", пише у месечном извештају Фискалног савета.

"Иако је 'прави' дефицит нешто већи од званичног, оволике трајне уштеде представљају веома добар резултат у првој години започетог фискалног прилагодавања", истиче Фискални савет.

(Танјуг)

Уплата оператера дигла суфицит у јануару на 33 милијарде

Суфицит буџета у јануару од 33 милијарде динара представља за око 20 милијарди бољи резултат у односу на исти месец претходне године, показала је најновија месечна анализа Фискалног савета Србије.

Међутим, Фискални савет наводи да је суфицит у јануару очекиван и привремен, и указује на то да је највећи део повећања суфицита у односу на јануар 2015, око 16 милијарди динара, последица неколико једнократних чинилаца.

"Зато тај суфицит не одраžава веродостојно суштинска фискална кретања", оцена је Савета.

Савет истиче да је за суфицит делом заслужно и то што су уплаћени приходи од продаје фреквенција мобилним оператерима од 12,7 милијарди динара, што је "непланиран и привремени раст непореских прихода за око пет милијарди".

Део уштеда у овом месецу постигнут је и због неочекивано великог трансфера средстава ПИО фонду у односу на реалне текуће потребе у децембру, што је имало за резултат суфицит ПИО фонда у 2015. од преко четири милијарде динара.

"Ова средства су по свему судећи већ потрошена за исплату пензија, јер су у истој мери умањени јануарски републички трансфери", пише у извештају.

Фискални савет напомиње да описано пребацивање расхода из месеца у месец неће имати утицај на укупан дефицит опште државе у 2016, а да ће остварене уштеде у буџету "појести" већи дефицит ПИО фонда.

(Танјуг)