Фабрика на леру због недостатка радника

и због тога  фирма не може да покрене производњу у пуном обиму, жали се власник Александар Косовац. Он је у граду и околним местима изнајмио десетак билборда на којима стоји позив незапосленим да се јаве без обзира на своје квалификације, али и даље нема довољно заинтересованих.

Косовац је власник и директор предузећа  “Alex” и он се након три деценије проведене у текстилном бизнису у Америци и Италији одлучио да покуша да покрене послове у Србији. 

Каже да није мислио да ће му у оживљавању домаће текстилне индустрије недостатак радне снаге бити проблем у Новом Саду. Од јуна припрема покретање бизниса, а испоставило се да је недостатак радника највећи проблем за реализацију инвестиције од око два милиона евра колико је  уложио у опремање две хале и сумња да ће успети да од Нове године бар једна халу “напуни” радницима.

– Одмах у старту нисам могао да испоручим 8.000 купаћих гаћица, па ми је уговор пропао У посао сам ушао с великим плановима, јер знам купце свуда у свету и то оне за које треба да се ради навелико. У Пакистану имам пословног партнера који тражи по 1,2 милиона комада свега што је у производном програму. Имам и одређених замерки у погледу овдашњих царинскиг прописа који по мом уверењу нису прилагођени текстилној индустрији намењеној за извоз, али то је друга прича – каже Косовац.  – Када сам у зони почео у октобру да радим било је десетак шваља, па сам очекивао да ће их из дана у дан бити све више. Првобитно сам планирао да почнем са стотинак кројачица, а после Нове године да буде око 200 запослених. Сада после два  месеца од отварања погона имам свега педесетак шнајдерки.

По његовом уверењу услови рада су добри. Плата је за почетнике око 22.500 динара, а они вештији ако раде на норму могу зарадити и до 3-4 пута више.

- У одабиру радне снаге ослонио сам се на Тржиште рада у Новом Саду, али су кандидати после два-три дана шивења одустајали. Неки су и хтели да раде, али да буду непријављени јер им та опција одговора више, да не би губили примања стечена по разним основама од државе. Можете замислити како ми је, дате папире о запослењу, а  после два дана немате радника, и онда за та два дана треба обрачунати зараду. После таквог искуства кандитате нисам хтео одмах да запошљавам док се не уверим шта заиста хоће. Међутим, одмах је стигла Инспекција рада и почела да прети високом новчаном казном  за непријављивање радника.– наглашава Косовац. Да би избегао те непријатности морао је, вели, да се снађе, па је по савету пословних људи у фабрици формирао Удружење кројача где се бесплатно обучавају заинтересовани за шнајредски занат.

– Ко хоће после обуке може да остане и одмах  ће добити запослење!

Зорка Делић

У Новом саду 400 незапослених текстилаца

На Тржишту рада у Новом Саду је око 400 незапослених са завршеном текстилном школом. Највише је на евиденцији кројача  и конфекционара. Својевремено је од текстилних фабрика био најпознатији “Новитет” чија се женска конфекција продавала на широком тржишту некадашње СФРЈ и бројала око хиљаду запослених. Косовац каже да су долазиле и “Новитетове” кројачице, али им је било тешко да се прилагоде на лаке тканине јер су научиле да раде са штофовима.