Европа зарађује на динарима

и то 250 обвезница у вредности од 2,5 милијарде динара и с роком доспећа од три године. Од обвезница инвеститор и купци очекују зараду, а надлежни – да ће оне допринети већем степену динаризације. Обвезнице се воде код нашег Централног регистра хартија од вредности и биће укључене на Прајм листинг Београдске берзе након регистрације. Покровитељ те емисије обвезница је Рајфајзен банка, која је код нас по резултатима пословања већ годинама у врху. Они и те како могу бити задовољни покровитељском улогом јер су могли продати обвезнице у вредности од чак четири милијарде динара.

Једна од пропратних појава емисије обвезница ЕБРД-а требало би да буде и оживљавање домаћег тржишта хартија од вредности. Међутим, све те позитивне промене неће се догодити брзо, а динарске обвезнице ЕБРД-а свакако су добар камен темељац за даљи развој у тој области и стручњаци сматрају да би у наредном периоду држава требало да ради на развоју баш тог тржишта.

Процес који је довео до појаве поменутих хартија од вредности на домаћем тржишту почео је још 2010. године, а прва идеја о томе јавила се још 2005. О томе шта улагачима доносе обвезнице финансијски стручњак др Иван Николић каже:

– За улагаче те обвезнице имају предност јер су у домаћој валути – наглашава он. – На тај начин избегнут је валутни ризик, а то је за оне који ће их куповати веома битно. Оне ће свакако допринети развоју домаћег тржишта хартија од вредности, али не треба очекивати бум преко ноћи. Развој тог тржишта ићи ће постепено с опоравком домаће привреде.

Николић каже да издавањем обвезница почињемо да се сврствамо међу обичне стабилне земље. Следећи добар помак догодиће се када издавање обвезница више не буде прва вест у медијима, баш као што то сада нису кретање инфлације или курса домаће валуте.

Поменуте обвезнице купују професионални инвеститори, као што су банке, осигуравајуће куће и пензиони фондови. Хартије доспевају на наплату након три године, а камата је варијабилна, односно обрачунава се на тромесчни белибор плус 0,4 одсто. То је око 3,4 одсто, а обрачунава се и плаћа квартално.

Колико је то у овом тренутку добра зарада?

– Што се тиче приноса, он је у овом тренутку око један процентни поен нижи у односу на сличне хартије од вредности које је држава емитовала недавно, а то је и логично јер је и бонитет ЕБРД-а већи – каже Ненад Гујаничић из „Вајс брокера”. – Хартије су лако пронашле купца јер је прва емисија била мала. То је истовремено била и добра прилика  за институционалне инвеститоре да обогате своје портфеље.

Бранислав Јоргић из брокерске куће „Јоргић” сматра да ће велико интересовање за те обвезнице и тражња, која је премашила понуду, допринети томе да се у догледно време појаве и нове емисије те да на то нећемо дуго чекати.

– Обвезнице шаљу и добар сигнал о финансијској стабилности код нас – каже Јоргић. – Издате су на рок од три године, а то говори о томе да смо стабилно тржиште на средњи рок, који се рачуна на период од три до пет година.

Јоргић сматра да би надлежни у наредном периоду требало да пораде и на развоју других сегмената финансијског тржишта, односно да помогну и развој тржишта акиција, док Гујаничић каже да ће обвезнице побољшати слику нашег финансијског тржишта, али ће оно, све док се не поради на развоју домаћих емитера, остати скромно и неразвијено

– Ту пре свега мислим на хартије које би могле емитовати општине и градови, односно на муниципалне обвезнице. Уз то, не треба заборавити на корпоративне обвезнице, које издају корпорације – наводи он.

Д. Вујошевић

Коме иду паре

Обвезнице ће се користити код одобравања динарских кредита већ у првом тромесечју наредне године, односно ЕБРД ће новац од обвезница искористити да предузећима и општинама одобрава кредите у домаћој валути. То ће допринети и да се степен евроизације, који код нас сада износи 70 одсто, смањи.