Евро ће отклизати до 123 динара

традиције динар је испунио и ове године, али шта нас даље чека?

– Према историјском сценарију, реално је да ову годину завршимо са 123 динара за један евро – оцењује за “Дневник” професор са Београдске банкарске академије др Бранко Живановић. – Динар је тренутно под јаким притиском и креће се између 122 и 123 динара за један евро. Слично кретање имали смо и прошле године у ово време. Највећу вредност евро је имао баш на самом почетку године и тада је био чак и 123,41 динар. Но, већ у марту динар је ојачао до 120 динара за евро, а година се завршила са средњим курсом од 121,62 динара. Зато ни ове године не треба очекивати никакав катастрофични сценарио.

По речима нашег саговорника, увоз и извоз наше привреде је разнолик, па се на основу тога не могу извлачити унапред предвидиви закључци. А што се тиче америчког финансијског тржишта, ни одатле неће долазити значајнији утицаји, уверава професор.

– Српско финансијско тржиште је мало на периферији збивања, а мало је код нас и присуство високо шпекулативног глобалног капитала. Други чиниоци су много значајнији за Србију. Мислим ту на даље задуживање државе, затим евентуалну продају преосталог дела државног капитала у Телекому и ЕПС-у. Битни су, наравно, и односи са ММФ, односно исправљање дебаланса буyета, затим истрајавање на решавању питања предузећа у реструктурирању.Ту бих још додао реформу јавног сектора и прилив директних страних инвестиција.

Појашњавајући зашто динар увек пропати на почетку године, Живановић подсећа да је то због девизног одлива који увек имамо у том периоду. Повећани су, рецимо, девизни издаци због увоза енергената, јер је у току грејна сезона, а стране банке и друге компаније које послују на српском тржишту исплаћују добит и повлаче је ка својим матицама у иностранству.

– Међу факторима који крње вредност домаће валуте је и мањи обим кредитних линија и пакета које матице банке одобравају кћеркама банкама које послују код нас – напомиње Живановић. – Чињеница је да оне нове кредитне линије од матица скоро више и не вуку. Углавном се раздужују, јер овде не могу добро да пласирају новац. Јасно је да на овом тржишту имамо приличан број НПЛ-ова. Банке су раније налазиле излаз у репо аранжманима, али због пада референтне стопе НБС, ту принос није више као раније. Претходних година они су имали сигурно уточиште у овим операцијама са предвидивом перспективом. Јер, до пре само две године референтна стопа била је више од 11 одсто, а сада је 4,5 одсто. Док је референтна стопа била двоцифрена, био је то посао из снова за шпекулативне инвеститоре код домаће валуте. И они су знатне суме девиза уносили на наше тржиште, затим их пребацивали у динаре и пласирали у репо операције и кредитирали државу куповином њених хартија.

Професор Београдске банкарске академије подсећа и на то да су државни записи, пре нешто више од годину дана, имали принос од 8 одсто годишње.

– Када ту укалкулишемо разлике око конверзије и чињеницу да за ова средства банке нису издвајале резервацију рачуница је јасна. Чист годишњи приход био је 6 одсто. При томе не треба заборавити да су референтне стопе на међународним тржиштима биле на нули, па је ово што се одвијало у Србији био инвестициони пласман и више него одличан. И сад могу само да зажале за тим временима. Нажалост, то се не може променити и исти тај капитал може у кратком року отићи и дестабилизовати динар. У том случају пад номиналне вредности домаће валуте не треба искључити – сматра наш саговорниик.

О томе можемо ли очекивати да се динар стабилизује Живановић каже да ми имамо фундаметално нестабилну валуту и да стога не треба робовати илузијама да се процес пада на средњи рок може зауставити.

– Делови платног биланса који се односе на увоз и извоз роба и услуга стално стварају дебаланс, а то доноси стални притисак у правцу реалне депресијације динара.У претходних десет година валута је јачала кроз задуживања и средства од приватизације. Али то има само привремено дејство. Стога све ово што се дешава са динаром не треба оцењивати ни као успех ни као неуспех, већ као фактичко стање. Било би добро када би привредници знали која је горња граница за евро. Тада би са већом дозом извесности могли калкулисати цене и пројектовати годишње билансе. Велики број предузећа код нас је калкулисао цене према 125 динара за евро. То је утицало да се смањи трговински промет, а предузећа уздрже од валутних обавеза и избегну негативне курсне разлике. Све то у страху да им оне не истопе ионако малу доби или да чак забележе губитак.

Душанка Вујошевић

Адекватна политика НБС

Професор Живановић каже да је Народна банка Србије у основи водила адекватну монетарну политику. „То јесте била адекватна и правовремена политика, када говоримо о интервенцијама на међубанкарском девизном тржишту. Поред тих интервенција, НБС је и својим одлукама, рецимо оној о обавезној резерви, успела да спречи превелику флуктуацију курса. Ту смо имали и нуз-појава, неке од тих одлука су успоравале кредитирање привреде и чиниле кредите скупљим. Такође, НБС је строго контролисала откуп девиза те спречавала шпекулације, а то је највише утицало на стабилност динара. Но, мора се рећи и то да упркос свем труду, НБС неће моћи само својим мерама да створи јаку и стабилну валуту. Ту свеобухватно решење није само из њене надлежности већ на пољу реалне економије и то кроз повећање производње, продуктивности и извоза”, појашњава др Бранко Живановић.