Економски курс Србије зависи од привредника
већ конкретан начин утврђивања проблема који тиште мала и средња предузећа и све привреднике у Србији и настојање државе да се они реше у највећој могућој мери и на обострану корист.
Да би држава имала привреднике на једном месту, Привредна комора Србије мора функционисати као јединствени систем јер су до сада регионалне привредне коморе радиле независно једна од друге. Да би привредна комора Србије, као највећа пословна асоцијација привредних субјеката у Србији радила јединствено, већ је започета реорганизација по аустријском моделу, по којем све коморе постају јединствена организација, односно јединствен сервис привреде. То, пак, значи да ће привредници све послове завршавати на регионалном нивоу или из своје канцеларије електронским путем, уместо да по документа долазе у Београд.
– Много тога је пред нама када је у питању заједнички рад на унапређењу пословне климе, повезивању привреде и државе и унапређењу дијалога између привреде и Владе – истиче председник ПКС Марко Чадеж. – У протеклој години доста тога смо урадили на том плану. Важно је да је Министарство привреде спремно да чује привреднике, важно је да будемо у сталној комуникацији да би држава могла креирати политике за оне који ће те прописе сутра живети у свакодневном пословању.
Да би то заиста и било, потребно је да држава ради на унапређењу пословног амбијента, очувању макроекеономске стабилности и настави структурне реформе. Привредници су протеклих месеци јасно ставили до знања да очекују већу подршку државе за извоз, укључивање домаћих предузећа у добављачке ланце великих међународних компанија, обезбеђивање новца за достизање европских стандарда и квалитета без којих нема извоза, помоћ у добијању новца из европских претприступних фондова...
Уз то, привредници траже и да буду више питани када се доносе прописи који се њих директно тичу. Извршна директорка Америчке привредне коморе, чије чланице послују у 18 различитих сектора и запошљавају више од 100.000 радника, Вера Николић Димић изавила је за „Дневник” да привредници очекују да се привреда пита за привредне законе.
– Приватни сектор има право да учествује у креирању економских прописа, али и дужност, јер на тај начин Влада обезбеђује подршку за реформске иницијативе, а приватни сектор преузима свој део одговорности за њихово спровођење – објашњава Вера Николић Димић. – Не би требало да се, као што је то био случај претходне године, дешава да од 121 прописа која су се тицала приватног сектора, 76, односно 63 одсто, буде усвојено по хитном поступку и без претходне консултације привреде, или било какве јавне расправе. Надамо се искрено да ће нова Влада омогућити отворен дијалог и максималну сарадњу са свим важним чиниоцима нашег друштва јер имамо сви важан заједнички циљ – да учинимо Србију успешном на глобалној мапи и самим тим обезбедимо привредни раст и бољи животни стандард.
Велики део привредника, њих чак 73 одсто, сматра да би држава морала да смањи порезе и доприносе на зараду, док синдикати, зарад бољих привредних резултата и економског напретка, од Србије траже да уведе бољу и већу заштиту радника, почев од најниже плате до права на синдикално организовање.
Љ. Малешевић
Мора се чути глас привреде
Привредници се слажу у оцени да је експозе премијера Александра Вучића садржао многе њихове сугестије, али истичу да је пут до њихове реализације дуг и да пре свега зависи од спремности државе да уважава њихове аргументе и захтеве, односно да чује њихов глас. Без тога, сложни су, неће бити боље сарадње привреде и државе.