Економија на добром путу, али је за славље рано

додајући да је сада преломни тренутак за опоравак домаће економије.

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхејен признаје Србији добре финансијске резултати, али тврди да је, како би се такав тренд продужио, неопхпдно да реформе буду настављене и убрзане. Добре, чак, одличне финансијске резултате Србије у овој години истиче и члан Фискалног савета Србије економиста Владимир Вучковић. Као такве ваља их, сматра он, искорисити за прављење плана смањивања буџетског дефицита на 0,5 БДП-а до 2019. године.

- Можда смањење буџетског дефицита на 0,5 одсто БДП-а до 2019. године изгледа преамбициозно и као научна фантастика, али то није неоствариво ако већ сада поставимо неке нове средњорочне циљеве - објаснио је Вучковић. - Сада су нам финансијски резултати добри и одлични, али када би дефицит буџета до 2019.године био сведен на 0,5 одсто БДП-а могли бисмо да смањимо ниво јавног дуга. Наиме, он би онда почео да се креће силазном путањом. Наш јавни дуг је висок и износи око 76 одсто БДП-а, што је далеко од законске границе од 45 одсто, али и од економске одрживости на дужи рок. Чак и при дефициту од 0,5 одсто БДП-а, јавни дуг би пао на ниво од око 60 одсто тек 2025. године.

Он подсећа да су камате, које држава због јавног дуга плаћа, изузетно високе јер на тај издатак одлази 1,2 милијарде или око 3,5 одсто БДП-а.

- Да би тај издатак био мањи, потребно је ићи на нижи дефицит, а онај од 0,5 одсто БДП-а би обезбедио стабилност, спремили бисмо се за нове шокове, раст би могао да се убрза. Међутим, да би до тога што је оствариво и што је само научна фантастика стигли важна је контрола плата и пензија. Фискални савет сматра да би остварење циља да дефицит спадне на ниво од 0,5 одсто БДП било важније истрајавање у замрзавању плата и пензија. Плата и у 2017. години, а пензија и у 2018. години –закључио је Вучковић.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић сматра да ће Србија поново имати висок буџетски дефицит ако не обезбеди дугорочну стопу раста БДП од најмање пет одсто, не преполови сиву економију, не повећа ефикасност инспекцијске службе, смањи број запослених и трошкове јавне администрације и јавних предузећа.

- Потпуно сам убеђен да без нових инвестиција и масовне извозне оријентисане индустријализације, уз коришћење савремених технологија и ослањање на природне потенцијале, Србија нема шансе да у догледно време ухвати озбиљан прикључак са средње развијеним земљама Европске уније – рекао је Савић.

- Лицитирање са високим, односно највишим стопама раста у Европи имају више политичку него реалну економску димензију – тврди Савић.

Љ. Малешевић

Помоћ експерата за повећање БПД-а

И премијер Алекдсандар Вучић свестан је да чињеница да Србија тренутно има највећи раст БДП-а у региону и у Европи, не значи решење економских проблема.

Због тога је и замолио Светску банку и ММФ да пошаљу тим експерата у Србију који ће заједно са домаћим стручњацима допринети дефинисању ефикасних мера за повећање стопе раста бруто домаћег производа и у годинама које су пред нама.