Дуг по глави становника прешишао 900 евра

Удружења банка Србије, односно Кредитног бироа. Да ли је у земљи у којој већина оних који имају срећу да буду запослени зарађују између 300 и 400 евра тај дуг премали или превелик? Да ли нас после проблема с враћањем кредита датих привреди чека иста иста прича и у сектору становништва?

О томе за „Дневник” финансијски стручњак др Милојко Арсић каже:

– У Србији је штедња по глави становника око 1.100 евра – наводи наш саговорник. – Ако упоредимо та два податка, посматрано из стручног угла, можемо рећи да задуженост грађана код нас није забрињавајућа. Дуг је око две просечне плате. То не би требало да предстваља тешкоћу за враћање. Разуме се, то је тако када се посматра у целини. Појединачно, наравно да међу грађанима који сервисирају обавезе има оних који ће имати проблема или их већ имају, било да не могу да серивисирају своје обавезе јер су остали без посла или су им плате мале а једноставно су преценили своје могућности.

Арсић наглашава да би за грађане који се због нагомиланих дугова муче било најбоље да сагледају своју ситуацију и виде да ли могу да рефинансирају обавезе под повољнијим условима. Већина банака данас нуди  кредите за рефинансирање у домаћој валути. Камате су повољније, зато је добро сабрати индексиране кредите, прекорачења по текућим рачунима и обавезе по картицама те све то даље отплаћивати под повољнијим условима.

Грађани Србије су концем априла дуговали по основу кредита 733,41 милијарде динара. То је пола процента више него у марту, или 3,1 одсто више него крајем 2015. године. Највећи раст бележе кредити који се воде под ставком „остало”. То су баш они који се користе за рефинансирање. Укупна сума је 55,14 милијарди динара, а раст за прва четири месеца 14 одсто. То је убедљиво највише од свих кредита и за грађане и за привреду. У односу на март, раст је 3,8 одсто. Међу популарнијима су и даље готовински зајмови са стопом раста од 4,2 одсто од почетка године, односно 1,6 за претходна два месеца. Укупна сума је ту 230,48 милијарди динара.

Пад су у претходна два месеца забележили стамбени зајмови – 0,7 одсто. Од почетка године порасли су само 0,4 одсто. Повољне цене квадрата и камате које су пале на два-три одсто годишње нису довољан мамац да би се неко задужио. Сума од 376 милијарди, колики је збир тих кредита био крајем априла, јесте дуг који се нагомилао од претходних година.

Д. Вујошевић

Картице су проблем

Треба подсетити и на то да за сада грађани своје обавезе испуњавају врло ревносно јер је доцња 7,3 одсто. Међутим, не иде све тако глатко, а највећи проблем је враћање дугова који су направљени пластичним новцем, то јест разним картицама. Грађанима, изгледа, најтеже падају обавезе везане за кредитне картице, где је кашњење 19,2 одсто а дуг 33,63 милијарде динара  укупно.